Бунтовници са разлогом или без њега (Млади и отпор ауторитетима)

[Душица Стојковић]

Да сте ученик у средњој школи, дакле имате 15-19 година и вероучитељ вам каже:'' Мораш да постиш'' или ''Мораш да се крстиш, иначе ћеш у пакао'' (не чудите се, има таквих случајева)- како бисте реаговали? Сећам се своје средње школе, на неким часовима сам играла ''икс-окс'' јер није лепо да се расправљам с професором, а да слушам нешто слично оном горе - ма не пада ми на памет.

[jelena petranovic]

Najbolje pitaj svoje ucenike kako bi oni reagovali; moguce da se takvim nametanjem izazove otpor, bunt, jaci nego sto bi inace bio da se nesto ne dozivljava kao nametnuto, prirodno

[Душица Стојковић]

Najbolje pitaj svoje ucenike kako bi oni reagovali; moguce da se takvim nametanjem izazove otpor, bunt, jaci nego sto bi inace bio da se nesto ne dozivljava kao nametnuto, prirodno

Није МОГУЋЕ него је СИГУРНО да ће изазвати отпор. Овде се не ради о бунтовницима без разлога него са разлогом. Питање је како помоћи колеги/колегиници који/која прича овако нешто, а који/која неће да саслуша саговорника?

[radomir marinkovic]

Неко је лепо рекао да "веронаука мора да буде понуда, а не принуда". Исто важи за све сегменте црквеног живота. Сам Бог се на ненаметљив начин открива човеку, остављајући му слободу да Га одбаци, порекне Његово постојање, па чак и да Га разапне. На крају крајева, познање Бога као личности претпоставља слободу.
Наметањем, не само да ћемо изазвати бунт, већ ћемо постати (можда и непремостива) препрека богочежњивој (чежња за Богом је често прикривена под маском бунтовништва) души на путу спасења.
"Случајеве" које си поменула треба упутути на духовну реанимацију код епископа.

[Душица Стојковић]

Апсолутно.  Без бунта нема напретка као ни без отпора ауторитетима. Позитивно гледам на тај бунт јер хришћанство се и ширило у Риму кроз неки вид отпора држави, кроз неслагање са начином живота у Царству. Зар треба помињари његово опстајање у комунистичким режимима? Зато мислим да ми ту енергију наших ученика не треба да гушимо него да усмеравамо правилно.
Можда није лоше да некада када се састанемо разговарамо и о овоме, да на тим нашим скуповима размењујемо искуства о личном сусрету вероучитељ-ученик и указујемо на појаве које због нечијег НЕЗНАЊА могу да имају трајне последице. Ипак смо ми неки надпедагози и не учимо их само да напамет знају Оченаш и Десет заповести већ им формирамо животне ставове, преносимо им део себе.

[dusko maksimovic]

Slažem se, nikako ne treba nametati đacima veru i pravila, nego dati im primer! Treba da predložimo đacima, ko može i ko želi da posti, da ih vodimo u crkvu na pričešće, npr. u prvoj nedelji Božićnog ili Vaskršnjeg posta, ili van posta! Nikada neću zaboraviti, pre dve godine pričam o Liturgiji i pričešću u prvoj godini, a đaci na kraju časa pitaju: "Profesore, a kada ćete nas voditi na pričešće?" Ako to uspemo, da teoriju koju izlažemo na času prenesemo i u praksu, ALILUJA! Inače, oni su sada treća godina, i dan danas, idemo nekoliko puta godišnje do Crkve i redovno se pričešćuju!  Kaže meni učenica, njen mlađi brat postio mesec dana na ulju, a poslednju nedelju na vodi da bi se pričestio, i kada je otišao u crkvu da se pričesti, ispovedio je svešteniku da je ujutru pre nego je krenuo na Liturgiju popio čašu vode, sveštenik ga nije pričestio, a zamislite trud i volju tog dečaka - osnovca!!! Primera ima raznih, ali mi i dalje treba da se trudimo i da istrajemo u našem pozivu!