Православни катихета
Јул 21, 2019, 06:53:04 *
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Вести: За повратак на сајт катихета кликните овде.
 
   Почетна   Помоћ Претрага Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Za veroučitelje koji su razredne starešine ...  (Прочитано 3766 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
dusko maksimovic
Старији катихета
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 117


« послато: Новембар 15, 2009, 11:10:27 »

Kolege, vi koji ste razredne starešine, hteo bi da vas pitam kakva su vam iskustva povodom ove dodatne obaveze u školi?! Ja sam dobio razredno starešinstvo ove godine, radim u gimnaziji i vodim prvu godinu! Čini mi se da najviše vremena odlazi na administraciju, piskaranje, pravdanje časova, rešavanje problema (bežanje sa časova, ne učenje, njihove molbe, žalbe, pritužbe, neodgovorni roditelji koji ne pravdaju časove na vreme, zvanje istih ...). Čini mi se da ponajmanje imamo vremena za dodatno misionarenje u odeljenju koje vodimo (ja sva sreća pa imam dva časa nedeljno u mom odeljenju - čas odeljenskog starešine i čas verske nastave, i to su oba časa u sredini rasporeda časova za taj dan, pa uvek imamo oba, ali većina vremena ode na rešavanje problema oko ocena, nepravednog ocenjivanja, discipline na času ...). Imam osećaj da u mom odeljenju od svih odeljenja prve godine, a imam ih 7 se najmanje radi verska nastava (jer uvek ode nekoliko minuta na rešavanje aktuelnih problema, a oni očekuju da im pomognem, u većini slučajeva to su nemoguće misije, ali moje je da ih saslušam), tako da uvek ubrzano odradim planirane lekcije, ... za sada bar sve stižem, videćemo posle, ... možda i njima treba vremena da se priviknu na novu školu, nove profesore, ...
 Ali, sa druge strane, tek sam se upustio u vode starešinstva pa ću videti šta vreme nosi, ubeđen sam da ima i dobrih strana (npr. iz mog odeljenja na priziv Svetog Duha je došlo najviše đaka na početku školske godine u hram, ...)
Сачувана
nishizawa
Млађи катихета
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 9


Младен Јовановић


« Одговор #1 послато: Новембар 16, 2009, 01:05:10 »

Čini mi se da ponajmanje imamo vremena za dodatno misionarenje u odeljenju koje vodimo (ja sva sreća pa imam dva časa nedeljno u mom odeljenju - čas odeljenskog starešine i čas verske nastave, i to su oba časa u sredini rasporeda časova za taj dan, pa uvek imamo oba, ali većina vremena ode na rešavanje problema oko ocena, nepravednog ocenjivanja, discipline na času ...). Imam osećaj da u mom odeljenju od svih odeljenja prve godine, a imam ih 7 se najmanje radi verska nastava (jer uvek ode nekoliko minuta na rešavanje aktuelnih problema, a oni očekuju da im pomognem, u većini slučajeva to su nemoguće misije, ali moje je da ih saslušam), tako da uvek ubrzano odradim planirane lekcije, ... za sada bar sve stižem, videćemo posle, ... možda i njima treba vremena da se priviknu na novu školu, nove profesore, ...
 Ali, sa druge strane, tek sam se upustio u vode starešinstva pa ću videti šta vreme nosi, ubeđen sam da ima i dobrih strana (npr. iz mog odeljenja na priziv Svetog Duha je došlo najviše đaka na početku školske godine u hram, ...)

Нисам разредни, али моје је мишљење да је најбољи начин за "додатно мисионарење" управо то да будеш добар разредни старешина, и да увек нађеш времена да решиш управо те "актуелне проблеме", па макар због тога не стигао да испредајеш оно што је предвиђено...
Сачувана

Катодна цев све трпи.
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #2 послато: Новембар 16, 2009, 01:48:49 »

najmanje radi verska nastava (jer uvek ode nekoliko minuta na rešavanje aktuelnih problema, a oni očekuju da im pomognem, u većini slučajeva to su nemoguće misije, ali moje je da ih saslušam),

Пре бих рекао да се мање ради "теорија", али зато имаш много више "практичне наставе" - сведочење онога што проповедаш у другим одељењима.
Сигуран сам да успех вероучитеља много више зависи умећа слушања ученика, него од његових реторичких и других способности.
Сачувана
dusko maksimovic
Старији катихета
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 117


« Одговор #3 послато: Новембар 17, 2009, 04:29:56 »

Mladene, to si u pravu, ali sa druge strane nema šanse da budeš dobar razredni starešina svima, jer čim im daš neopravdani izostanak oni misle da ih ne voliš (a do sada sam delio neopravdane časove samo kada se mora, kada je neophodno, što se toga tiče u mojoj školi je prilično stroga disciplina)! Čim ih prozoveš zbog loših ocena, oni misle da ih mrziš, a pogotovo profesore koje ih ocenjuju, ... pojedini đaci u mom odeljenju se žale na najblaže profesore u školi, ... tako da , nije lako, ali, izboriću se ja. Vremenom će i oni da shvate da je jaka disciplina dobra za njih i da jedino tako mogu steći odgovornost i bolje ocene!
Radomire, i to si u pravu, definitivno je uspeh zainteresovati učenike da slušaju, a čini mi se da mi kao razredne starešine to i postižemo u našim odeljenjima, pa makar i rešavali problem zašto su loše uradili konrolni, pismeni, ... a što je interesantno, već mi se nekoliko puta desilo da i kroz rešavanje tih problema provučem neku jevanđelsku reč, novozavetni citat poučnog karaktera, ... ! Neka nam je Gospod na pomoći!
Сачувана
perica obradovic
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 74



« Одговор #4 послато: Новембар 27, 2009, 09:06:23 »

Не сумњам ја, Дуле, у тебе. Средићеш их ти. Намигивање
Проблем је што те неће најпре упознати као слободног професора, па да на тај начин изградите однос какав имаш са старијим ученицима, али временом ћеш наћи решење и за њих Намигивање
И нека не помислиш да постоји разредни кога не покушавају да слажу! Па и родитеље лажу, како не би разредног.
На крају ће, кад дође време за матуру, ипак тебе највише волети. Смешко
Сачувана

Бити хришћанин значи бити аутентичан човек, а Христов...
Душица Стојковић
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Поруке: 51


« Одговор #5 послато: Децембар 05, 2009, 11:37:47 »

Мени је први пут било баш тешко. Начисто сам ''распустила'' одељење. Увек су ме преварили на то:''Па зар ви, вероучитељ па да не правдате, зар ви нисте на нашој страни итд. Пет слава су годишње славили: тетке, стрине, ујне, бабе....Све сам им правдала, молила колеге за оцене (неке се колеге чак и љутиле)... Сад ми је трећа генерација и много ми је лакше. Рашчистила сам са сентименталношћу. Ко мора да понавља, мора. И ето сви поновци опет дошли код мене на веронауку. И даље ме зову разредна. А ови што су остали, углавном слушају. А да лажу, лажу. Важно је само да знају да нико не верује лажима него да разредни каткад има добру вољу да им попусти. Што се мисионарења тиче, нема никакве разлике. Међутим, уочила сам да ваннаставне активности могу ту да помогну. Прошле године сам спремала програм за Св. Саву. Дошли ђаци са грађанског. Хоће да певају, рецитују. Спријатељили смо се баш. А за време Часног поста, баш они  били најревноснији. Најбоље ми иде  мисионарење изван учионице: ваннаставне активности, дежурство. ...
Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #6 послато: Децембар 13, 2009, 04:36:44 »

Прошле недеље одељење у којем сам постављен за разредног старешину ми је проредило велику радост да сам у једном тренутку напросто треперео од узбуђења. Можда ће некоме звучати као патетично самохвалисање, али осећам потребу да ово искуство поделим са вама....
10. децембра ми је био рођендан. Искрено, нисам имао појма да ли неко од мојих ученика зна датум мог рођења, нити сам сматрао да од тога треба правити неки спектакл.
За време великог одмора, док сам дежурао у ходнику, пришла ми је помоћница директора и замолила ме да хитно дођем у мултимедијалну учионицу да јој нешто помогнем. Пошто се већ по "дифолту" сви професори  обраћају мени (уместо професорима информатике) за помоћ када им нешто запне приликом употребе рачунара, пројектора и других уређаја, ни помислио нисам да је пом.директора послужила као мамац... У учионици су ме дочекали моји "грешници" са песмом "Данас нам је диван дан..."  Смешко Након тога су ми, као на свадби, један по један прилазили и честитали рођендан... На крају су ми уручили поклон - наруквицу са плочицом на којој је угравирано "Од срца '92", а на честитки је стајало "Разредни, срећан рођендан. Желимо Вам све најлепше! Да увек будете насмејани и срећни! Никад не заборавите да Вас Ваше III4 обожава!!!" Смешко
Знам да је ово нешто што је уобичајено, што се могло очекивати... И другим раз.старешинама ђаци проређују слична изненађења, даривају их...
Међутим, наш однос је пролазио кроз бројна искушења и на почетку је мало ко веровао у "хепи енд". Највећи део тог истог III4, када сам почетком прошле године постављен за њиховог старешину, са негодовањем је прихватило одлуку директора (чак су желели да ме "смене"), јер је више од половине ученика тог одељења на Грађанском, нису ме познавали + добили су разредног који не може (као остали професори који су старешине) да им поклања лепе оцене (које улазе у "просек") из предмета који предаје. Јунајтед - младалачка брзоплетост, предрасуде и користољубље. Запрепашћен Можете да претпоставите како сам се у тим тренуцима осећао и због чега ми ово тако много значи.
На који начин смо успели да превазиђемо проблем(е), о томе ћу можда неки други пут...
На крају морам да се похвалим да смо на првом тромесечју ове ш.године били убедљиво најбољи (око 30 јединица и 200 изостанака мање у односу на претходну годину). Опуштен
Уз Божију помоћ, надам се да ће тако и да остане. Смешко
Сачувана
dusko maksimovic
Старији катихета
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 117


« Одговор #7 послато: Децембар 15, 2009, 04:00:19 »

haha ... i ja sam imao slicnu situaciju prosle godine ... naime, odeljenje III2 (sada IV2 - celo odeljenje koje slusa versku nastavu, to je inace, jedno od najboljih odeljenja u skoli - po proseku, ponasanju, ...) mi je priredilo iznenadjenje! Posto sam sa nekoliko njih pripremao Svetosavsku predstavu, na pauzama smo pricali opustenije - i pitali su me kada sam rodjen, ja sam odgovorio i jedino sto su oni tada prokomentarisali bilo je da bas tada imam cas kod njih! Dolazim ja u skolu, a oni kupili tortu (sa lesnicima i cokoladom, mmm) koja me je cekala na stolu zajedno sa cestitkom i njihovim potpisima i nadimcima koje sam im ja dao (doduse, samo pojedini imaju nadimke). Inace, to je odeljenje koje sa mnom ide vec dve godine na izlet/poklonicko putovanje, trazili su mi da ih vodim u pozoriste - sto i cinim ... isli smo na Kalemegdan u posetu crkvama Svete Petke i Ruzice, ... jednom recju, odeljenje za pozeleti ... inace, imam dobru saradnju i sa njihovom razrednom ...
P. S. ove godine su mi trazili da ih vodim u manastir Ostrog ... ako dobijem odobrenje planirao sam za 1. 5. Смешко
Сачувана
Странице: [1]
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2009, Simple Machines | Српски превод: Јован Турањанин Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!