Из мог неког личног искуства и праксе (тј. како ја лично ђацима одговарам на та питања), пре свега бих се сложио са горе поменутим мишљењем колегинице (Јелене) парафразирајући духовни савет старца Пајсија или Порфирија (нажалост вечито их бркам јер сам их читао из зборника "Сузе за свет" где се обојица помињу) да се тумачењем снова бавимо само ако смо достигли савршенство једног Јосифа (а с обзиром да знамо какав је став светих о високом мишљењу о себи - мислим да нам је сасвим јасан и старчев одговор
)!
А што се тиче истинитости снова и сл., углавном уз и друга мишљења, склопио сам ђацима поделу на 3-4 врсте снова.
1. Снови који настају као плод ослобођеног тока наше подсвести у току сна (неконтролисан материјал наших жеља, очекивања, проживљеног, страхова, ...)
1а. Ту бих лично ставио као подгрупу и снове који су плод осећаја кривице од разних наших учињених грехова, одн. снови као последица гриже савести.
2. Снови који су последица спољашњих физичких, физиолошких и сл. узрока (пример: када се лети током сна испреплетемо у покривач па никако да се искобељамо - најчешће почињемо да сањамо како нас неко дави, притиска и сл.; када смо се прејели пред спавање - стомак који треба са једне стране да свари ту храну, а са друге организам покушава да се одмори - све то доводи најчешће до такође неких кошмара, непријатних и тешких снова и сл.; ...)
3. Снови који су под директним утицајем нечастивог (сведочанства у житијима лажних јављања било као одређених порука, било као лажна јављања одређених светитеља, па по сведочанству светих - и у облику самог Христа!)
4. Снови који су под директним утицајем Господњим (Његово јављање светима, јављање Пресвете Богородице или неких других светитеља и сл.)
Отприлике то би била нека оквирна подела (нажалост никада нисам био најбољи са прецизним и исцрпним званичним дефиницијама).
Као закључак, ђацима кажем следеће. Имајући све ово у виду, знајући да је Господ свестан наше склоности гордости (замишљам самог себе шта бих умислио када би ми се Господ јавио - каква сам ја то "фаца" и тешко ти га мени онда!!) јавља ретко и то углавном када је то нешто јако важно и неопходно за наше спасење; а свестан далеко већих опасности које нас вребају ако се уватимо у врзино коло тумачења снова - мој им је свима савет да се држимо савета светих и да се не бавимо уопште тумачењем снова.
Ајд да не грешим душу - ако нас у сну нешто подстиче на покајање, промену на боље и сл. - не задржавајући се на самом сну - деф. треба да се држимо тог усмерења!
Незгодно је када ми неко од њих каже како је видео (он или неки његов близак сродник и сл.) у сну неког светитеља ил' сл. Лично мислим да рећи одмах да је то лажно јављање можда баш и није најбоље решење. ? Стога у тим случајевима кажем да ја не знам тачно за сваки случај и нећу да грешим душу говорећи за неки конкретан случај (а није им ништа рекла та "светитељска личност", па да рецимо на основу "поуке" која је дата ономе који сања "разликујеш духове") да ли је то било истинито или лажно јављање, али саветујем том ђаку да се као и ја држи речи светог старца да се "тумачењем снова бавимо само ако смо достигли савршенство Јосифа", тј. ако смо светитељи, те да је далеко мања штета "прескочити неко истинито јављање" од опасности која вреба и на коју нас нечастиви често наводи - да постанемо вечито оптерећени сновима, полако падајући у бављење и разним прелестима и сл. и што је такође један велики проблем (евидентан такође и код хороскопа, "судбине",...) - човек постаје оптерећен страхом, пасиван, и сл. А Господ од нас баш тражи снагу, храброст, истрајност (у позитивном значењу ове речи), јер само тако можемо да следујемо заповести о љубави и да се боримо са нечастивим и својим слабостима,... који нам стоје као препреке на том путу. Јер ако постанемо страшљиви (овде говорим наравно о оном негативном виду страха, не страху Божијем и сл.) - као у бокс мечу или мегдану - непријатељ нас је већ успео победити без икаквог и ударца само својом виком, "маркетингом" - те смо спустили гард - и сами у старту предали меч, одн. сами смо себе покорили!
Скоро ми је један ђак као противаргумент моме ставу да се не треба бавити тумачењем снова навео психијатре и сл. који у својој пракси користе тумачење снова. Лично сматрам да је то други угао посматрања у односу на дечија питања, с обзиром да овде психијатри на тај начин кроз испољавања подсвести у сну пацијента желе да боље упознају свог пацијента (тј. другу особу)
(који најчешће самог себе на познаје довољно или се пак у разговору не приказује у правом светлу), комбинујући то и са разговором са дотичним, имајући у томе дужу праксу,... А такође, успут, моје лично мишљење је да нам нико не гарантује да у одређеним случајевима можда и они нису у прелести. ?
Толико. Уморих самог себе од оволике приче!
Праштајте!
