Православни катихета
Новембар 23, 2019, 03:41:18 *
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Вести: За повратак на сајт катихета кликните овде.
 
   Почетна   Помоћ Претрага Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Како до ненасиља?  (Прочитано 10347 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Предраг Ђукнић
Глобални Модератор
Млађи катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 43


« послато: Децембар 16, 2009, 06:15:28 »

Прави се план активности Верске наставе за смањење насиља у школама и борби против болести зависности.
Ради се о ваннаставним и наставним активностима у школама, преко трибина, ученичког парламента, јавних манифестација, семинара..

Од квалитета предлога зависиће и њихова реализација од стране Скупштине града и Одбора за верску наставу АЕМ

Препоручљиво је да се у активности укључе ученици као главни/равноправни актери акција.
Које су ваше идеје?
 
Сачувана
nishizawa
Млађи катихета
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 9


Младен Јовановић


« Одговор #1 послато: Децембар 16, 2009, 10:30:36 »

Идеја као идеја није лоша, али колико је изводљива...

Ја сам у мојој школи део тима за борбу против насиља у школама. На основу искустава која сам сакупио као део тог тима, могу вам рећи да када дође до тога да се нешто спроведе у пракси ствари крећу јако да се компликују...

Код мене у школи такви испади су свакодневица. Ђаци се скоро свакодневно туку на часовима, насрћу на професоре, сачекују једни друге испред школе итд. Пре неки дан смо имали случај да је матурант упао на час наставници латинског, одбијао да изађе, гурао врата која је она покушавала да затвори, а после тога их из ходника отварао и поливао је водом. Пар дана пре тога девојчица друге године се жалила да су јој матуранти претили да ће је сачекати прекопута школе и претући. На самом почетку школске године имали смо случај девојчице која је покушала да удари наставника физичког зато што јој је скренуо пажњу да не сме да пуши у школским просторијама. Сви ови испади су се завршили у најгорем случају смањеним оценама из владања, будући да је закон такав да је ученика готово немогуће избацити из школе или дисциплински казнити - потребано је брдо папирологије и још дебљи живци...

Најбоље што може да се уради јесте да се организују некаква предавања и семинари, али од тога је слаба вајда...
Сачувана

Катодна цев све трпи.
Душица Стојковић
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Поруке: 51


« Одговор #2 послато: Јануар 20, 2010, 01:48:16 »

Пеле, мислим да је баш изводљиво. Насиље никоме не прија. И насилник, кад сагледа последице, стиди се онога што је урадио. Требало би мало више о томе да разговарамо, да се састанемо.
Сачувана
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #3 послато: Фебруар 12, 2010, 01:28:17 »

Само на брзину - везано за борбу против болести зависности
Прави се план активности Верске наставе за смањење насиља у школама и борби против болести зависности.

Добио сам од кумчета (она је психолог) један сјајан и надасве нестандардан мађарски (има српски титл) документарац на ову тему.
Отац наркомана који је умро од прекомерне дозе, је на основу ранијих снимака сина (док је био у кризама, када би дошао себи након "фикса", али исто тако и његових момената када је потпуно здрав, весео,...), те касније снимљених својих предавања, разговорима са мајком Карчике (умро са 21.годином - тј. близак средњошколцима!),... склапа и прави документарац!
Пре неки дан сам га пустио ђацима (имао сам спојене моје ђаке и "грађанце"), а била је присутна касније и проф. грађанског и углавном су потресени и што је важно - допрло је до већине (у питању су средњошколци)! Такође убеђен сам да филм још јаче делује и на саме родитеље (моје кумче је то на неком родитељском састанку пуштала родитељима осмих разреда да виде да ли да пуштају ђацима, те су и родитељи били потресени)!
Ако би се то радило на званичном нивоу - требало би ипак контактирати човека који је то направио и замолити га за ауторска права, што сам убеђен - не би требало да представља проблем - будући да је његов циљ после свега постао истрајна борба против ове пошасти.
Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
jelena petranovic
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 55



« Одговор #4 послато: Фебруар 13, 2010, 12:58:46 »

Kako mozemo doci do tog filma?
Сачувана
jelena petranovic
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 55



« Одговор #5 послато: Фебруар 13, 2010, 01:07:02 »

A nenasilje? Pa to je siroka tema, ideje-npr.jacanje zdrave porodice, zdravo porodicno vaspitanje je temelj po meni,a to bi znacilo smanjenje razvoda, vanbracnih zajednica,bluda, ukidanje ili smanjenje nasilnih, ratnih igrica, filmova sa nasiljem, itd.pa cik vi to izvedite, jako je tesko u ovo i ovakvo danasnje vreme, sa ovakvim medijima, dostupnoscu kojekakvih informacija i kojecega smanjiti nasilje; zapravo potrebna afirmacija hriscanskih vrednosti na sve moguce nacine
Сачувана
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #6 послато: Фебруар 13, 2010, 04:08:30 »

Kako mozemo doci do tog filma?
За неко веће и званичније "дељење" диска мислим да би Одбор за верску наставу требао да контактира тог човека па да га замоли за ауторска права, а овако појединачно можемо да се договоримо већ некако.
Ако Одбор буде заинтересован могу им однети један примерак диска да виде о чему се ради, а потом бих могао да се распитам около-наоколо (мораћу малко да се играм старих извиђачко-детективских игара  Намигивање ) како ступити у контакт са поменутим господином.
« Последња измена: Фебруар 13, 2010, 04:13:04 Бамби » Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
Предраг Ђукнић
Глобални Модератор
Млађи катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 43


« Одговор #7 послато: Фебруар 28, 2010, 06:41:04 »

Ма може, види ако можеш. Ионако знаш да већина ствари мора да крене од нас самих.

Можемо да набавимо филм па да га објавимо.

Или на овом месту да постављамо линкове сличних филмова са интернета како би неко примењивао у настави.

Ево рецимо линка са неким видео клиповима/филмовима http://www.pouke.org/video.php?strana=2&cid=53
Има на нету тога, а you tube има и програмчић за download.

За ненасиље је, мислим, најважније да нас у школама прихвате као чињеницу и поставе у раван са другим наставницима и пепси службом. Тј. да разбију предрасуду и отворе ум за то да је вероучитељ први позван да шири културу ненасиља и да је то његова прва улога (мислим из њиховог угла, световно гледано)

То са колективом.
А како са децом кад ти се пењу на главу на часу?
« Последња измена: Фебруар 28, 2010, 08:06:47 Предраг Ђукнић » Сачувана
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #8 послато: Март 01, 2010, 06:16:21 »

За ненасиље је, мислим, најважније да нас у школама прихвате као чињеницу и поставе у раван са другим наставницима и пепси службом. Тј. да разбију предрасуду и отворе ум за то да је вероучитељ први позван да шири културу ненасиља и да је то његова прва улога (мислим из њиховог угла, световно гледано).
Брате, не замери - ја први мрзим "црњаке", ал овог пута не одолех кад прочитах ово да ставим дечије коментаре који ме редовно ових дана дочекују на часовима (додуше знамо сви да су изворно те коментаре једва дочекали да широј публици одређени медији ставе у уста и главу у старту): "Шта да очекујемо да ми радимо када нам се и монаси/"попови" туку!?" Тако, да морам признати да смо и ми сами помало овог пута неке аргументе за нијансу одузели сами себи!  Намигивање Љутко

Што се тиче диска, ајд полако ћу почети да се распуитујем за то, мада сада ми је примарно ипак да средим ђацима ову скрипту за такмичење, па припреме и сл., ал имам у виду.

А како са децом кад ти се пењу на главу на часу?

Е, а ово ти је право питање! У једној школи где радим (нема потребе да их помињем поименце) Богу хвала немам проблема са насиљем, али зато буде проблема са дисциплином у појединим одељењима појединих дана и то како-кад решавам. Углавном се трудим да трпим, опомињем, кроз шалу неке ствари решавамо, али када већ стварно преврше меру (а то код мене понекад уме и да доста потраје - нисам увек сигуран у којој мери ми је то врлина - Бог зна!) онда је било удаљавање са часа, а сад кад то већ не сме - онда уписивање у напомену или слање код заменице na razgovor. Богу хвала, ове године је то било ретко. А друго, кад то одмерено користиш - често је довољно једном некога уписати па да до краја године будем миран у том одељењу (нема правила).
Но, у овој другој школи већ умем да имам већих проблема, да не кажем искушења са појединцима, јер је ту ситуација слична оној коју је горе описао колега nishizawa! Ту стварно једино Бог помаже! - Моји фитиљи често умеју бити на ивици!  Тужан Ал Богу хвала, то су ипак само појединци, опет у питању су само поједини "лоши дани" - њихови, моји (недовољно молитвом припремљен да Господ као тајанственим дахом испред тебе склања конфликтне ситуације). Ал, често кроз неки специфичан релативно опуштен однос, умеју да се решавају ствари и са неким проблематичним ђацима, ал опет са неким се просто учиш смиравању. Све у свему моје неко искуство је да је још увек све ок докле год управа стоји иза наставника и зна се ко је газда.
Но, колико разумех ти радиш у основној а ту су колико разумех из прича колега ипак специфични облици недисциплине и немира на часу, а и начини решавања истих, тако да ти баш и нисам најмеродавнији.
Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #9 послато: Март 16, 2010, 02:08:26 »

Као што рекох - не волим "црњаке" (мада сада већ полако доводим самог себе под знак питања!  Намигивање ), али нађох ову сличицу на нету, одмах се сетих ове теме, те не издржах да је не окачим.
« Последња измена: Март 16, 2010, 02:11:03 Бамби » Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
Предраг Ђукнић
Глобални Модератор
Млађи катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 43


« Одговор #10 послато: Март 16, 2010, 09:40:12 »

да повежем тему са Такмичењем: један ученик ме је питао шта ће бити ако не буду знали на квизу? Јел ће да ради лопата? метод Црна Река!  хехехе
рекао сам им да ће да стоји једна у ћошку за сваки случај............ мислим ако падне снег..

Тако је то!
Није проблем насиља само. Проблем је ауторитета. Ми лично имамо одговорност да изградимо ауторитет без насиља наравно, али и без ауторитета оцене, па чак по мени и ауторитета наставинка као неког ко је ту да дели лекције и да прети уписивањем у ту велику црвену књигу.
Ако идем још даље, па чак и без ауторитета високог тона у разговору, да не кажем претње или вређања (што иначе спада у насиље над њима).
Па како ти мени кажи?

Ми на часу само имамо неколико минута (по мом скромном искуству) надахнутости када и ми а и они заћуте тако да изгубе дах да би чули. То су тренуци када говоримо искрено, смирено из срца и када се тако везујемо за њих на божански начин. Остало је само пут да дођемо то тог тренутка на часу.
И како да успемо увек када већину времена проведемо да успоставимо ред на часу, да молимо, говоримо, опомињемо, ћутимо, шалимо се, клиберимо да би добили пажњу?

Сад се искључујем из теме ненасиља:
Један разлог ометања на часу је њихова не заинтересованост.
Међутим када би их питао да ли их занима веронаука сви (апсолутно сви) би рекли да! Проблем је у томе на који начин им презентујемо градиво, какве теме бирамо, колико смо инспиративни, да ли им дајемо могућност да дискутују, да ли је час наш монолог (где после три-четири таква часа заредом у једном дану могу слободно да нас носе кући од умора) итд.

Хоћу рећи, главни проблем веронауке је методолологија часа. Са добром методологијом, прилагођеном узрасту и интересовањима ученика, са квалитетним тезама, није потребна стална надахнутост, већ њу ће стоврити ученици својим питањима, разоговором и енергијом.
Колико пута сам, па ево и данас у школи посматрао час грађанског, где (Боже опрости) са 1/8 снаге, а пратећи сценарио радионице из грађанског професор направи одличан час!

И тако, одужих све, и набацах тему можда и где јој није место, али мислим да би било лепо да и о овоме причамо. Уствари јако бих желео да о овоме причамо.
Велика је одговорност наша, а исто толико тежак задатак.
Због тога је потребно да поделимо једни са другима своје часове, припреме, идеје. Да разговарамо.
Како кажу: нико не зна толико колико знају сви.

Поздрав Бамбију и свима осталима!
Сачувана
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #11 послато: Март 16, 2010, 11:20:08 »

један ученик ме је питао шта ће бити ако не буду знали на квизу? Јел ће да ради лопата?
Зеленко Зеленко
рекао сам им да ће да стоји једна у ћошку за сваки случај............ мислим ако падне снег..
Зеленко Зеленко Зеленко
Е, вала, шоу с вама!!  Зеленко

... Што се осталог тиче, морам признат, пун сам и упитника и отворених рана у вези са реченим!  Тужан Тако да би било глупо и покушавати фолирати се и давати одговоре на све што си поменуо!  Плачко

Чисто можда нека размишљања (недовршена!) на поједине ставке.

Проблем је ауторитета. Ми лично имамо одговорност да изградимо ауторитет без насиља наравно, али и без ауторитета оцене, па чак по мени и ауторитета наставинка као неког ко је ту да дели лекције и да прети уписивањем у ту велику црвену књигу.
Ако идем још даље, па чак и без ауторитета високог тона у разговору, да не кажем претње или вређања (што иначе спада у насиље над њима).
Па како ти мени кажи?

Везано за ово (бар за један аспект читаве ове приче о ауторитету) имао сам вечито кризу идентитета до прошле године (када се то бар донекле распетљало у мојој глави уз помоћ ђака). Наиме, с једне стране надасве волим искрен однос и до искрености ми је јако стало! Управо због тога, чим сам почео да радим варијанту "званичног професора са дистанце" нисам могао да "сажвачем" никако, знајући (тачније: сматрајући!) између осталог да тако нећу успети допрети ни до њиховог искреног и отвореног мишљења по разним питањима, нити до њихових отворених питања (и најпровокативнијих ако треба, али баш управо без те намерне провокације јер имају нешто против мене, мог ауторитета и сл., него просто јер их таква питања боле, "жуљају"), а друго, ја сам не умем да се фолирам, те би таква нека "званичност" у мојој личној интерпретацији била тотални промашај - неаутентичност! Тако да сам то углавном ипак прескочио. Но, поставио се други проблем. Ако сам њихов просто "другар" - ту се ипак губи одређена врста неопходног ауторитета за поучавање,... Све у свему трудио сам се како сам знао и умео, успевао уз Божију помоћ да остварим (у Бог зна којој мери) комуникацију са ђацима, али да самом себи дефинишем по ком то моделу функционишем - е, вала, то никако нисам успео!?!  Неодлучан
И онда у разговору са ученицом из прошлогодишње екипе за такмичење - Бог ми кроз њена уста разреши кризу идентитета!  Смешко
Рече ми дете, како у мени види старијег брата!! Е, за мој укус то је био пун погодак! Због чега. Па прво, остаје међу нама и даље та непосредност, искреност, а са друге стране, мој савет, мишљење се ипак поштује, одн. са дозом поштовања узима у даље разматрање (оно што ђацима увек наглашавам - нико од нас није непогрешив!, те једно је када говоримо шта је Христос говорио, шта су Св.Оци говорили, а друго када ми као вероучитељи износимо своје виђење проблема, питања и сл., одн. трудим се да на делу буде присутна прича о потреби развоја здравог критичког размишљања <те да и ненавидницима још како запушимо уста о "испирању мозга ђацима на часу веронауке"!??!??>, а друго знам по себи - када би неко покушао да ми се поставља као непогрешиви ауторитет са елементима натурања свога мишљења - па ја бих први направио гард и "побегао главом без обзира из те приче"!)! Одн. што је неко (да не претражујем сад сајт) лепо рекао о новим моделима у настави - да се иде на то да професор (донекле) пре буде "вођа дружине" који ће да ненаметљиво руководи ђачким развојем, помаже при савлађивању препрека које се појаве при решавању одређених питања (сетимо се мало мајеутике) и сл. То ми је блиско, јер су се слични модели појављивали када сам као средњошколац радио са извиђачима. Ту је принцип да старији и искуснији другар, који има и природни ауторитет да буде вођа групе - води остале (у организационом смислу и у смислу преношења знања и вештина). Тако да уместо (некадашњег) старијег другара,извиђача - ја испадох старији брат!  Зеленко Не знам шта кажу остали, али ја сам лично задовољан!  Намигивање А што је надасве важно - надам се да су и Бог и ђаци!?! Дај Боже!!
То је што се тиче ауторитета овако у глобалу. Но, у пракси - у нијансама, у појединим моментима и сл. - питање остаје и даље отворено!  Тужан


Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #12 послато: Март 17, 2010, 01:21:40 »

Кад нисам добио "срчку" малопре!  Молим? Напишем "читав роман" и онда ми се у моменту нешто ресетује конекција и већ ме облио хладан зној да ми се као и првог пута (то је разлог што ми је у новембру "пуко филм" од учествовања на форуму!  Смешко ) све избрисало и да ћу морати Јово-наново да све пишем!?!  Шокиран  Љутко Но Богу хвала, овог пута оста неизбрисан текст! Фуф!  Превртање очима

Идемо даље  Намигивање са неким "цртицама" на дату тему.

Један разлог ометања на часу је њихова незаинтересованост.
Међутим када би их питао да ли их занима веронаука сви (апсолутно сви) би рекли да! Проблем је у томе на који начин им презентујемо градиво, какве теме бирамо, колико смо инспиративни, да ли им дајемо могућност да дискутују, да ли је час наш монолог (где после три-четири таква часа заредом у једном дану могу слободно да нас носе кући од умора) итд.
Не знам баш за то да су баш (апсолутно) сви заинтересовани за веронауку? ?
Смушене су данашње генерације. Интернет, игрице, "фејс", "фарме", "братови", "грандови",... Друго, не воли свако књижевност, енглески,... Нису сви волели и желели да буду уз Христа,... Нису сви "православни Срби" православни, него само у мери која њима то одговара,... ОК да причамо о "поповима лоповима", "Давинчијевим кодовима", "јављањима и призивањима духова", "апокалипси", "судбини",..., но да причамо о Васељенским саборима, па то већ зависи да ли ће "апсолутно сви бити заинтересовани",...
То су нека отворена питања због којих не желим апсолутно (можда би се управо ту сакривала замаскирана гордост!?...) сваку незаинтересованост да припишем себи.

Но, са друге стране деф. се слажем да и много, али баш много зависи и од нас, од нашег одабира тема (да ли ће рецимо већина остати незаинтересована када се поведе прича о сексуалним односима <понављам - радим у средњим школама>; о породичним односима; о греху као различитом урушавању себе и наших односа; о слободи (у различитим њеним аспектима); о интернету, компјутеру, игрицама као могућој странпутици ако се злоупотребљавају; о рају и паклу као последици нашег одговора (отворености срца) љубављу на љубав Божију; ...?!), нашег умећа и труда да анимирамо и ђаке и сл.!
Ево, баш јуче ми поједини ђаци у једном одељењу (у које имам поверење да то говоре из чиста срца као добронамерну и конструктивну критику!) кажу како већ неко време за разлику од првог полугодишта некако вечито ја држим предавање...!?  Љутко Више не обрађујемо неке теме где сам и њих увлачио у дискусију и сл.! Пошто сад тренутно 2-4 часа треба да радимо прве 3 гл. Постања са тумачењем за које стварно не знам како бих их баш много укључио у дискусију (ок на пар места укратко), то сам им и рекао, али када то завршимо стварно ћу морати добро да размислим шта ћемо даље!
Но, има и ту једна мала зачкољица, која нам може бити од помоћи у овом разматрању. Наиме, конкретно ти ђаци су се бунили на протекле часове где смо између осталог и гледали цртаћ "Принц Египта" (Спилбергов цртаћ овенчан оскарима о Мојсију) и једанпут играли асоцијације! Та два-три ђака су стварно капацитети за дискусију са сјајним и одговорима и питањима!, но њих су за разлику од многих других ђака "сморили" гледање цртаћа и играње асоцијација!? (Било је сигурно и часова где сам и ја више причао!, тако да мој пропуст стоји!, но због карактеристичног момента важно је нагласити да су њима и ови часови били досадни!) О чему се између осталог такође ради - чисто да ипак не сагледавамо проблем олако и једнострано. "Не може се (ипак увек) свету угодити"! Рецимо и ми када смо били на факултету (па се то и међу ђацима може у одређеној мери видети) - нису нас сви предмети подједнако интересовали (манимо сада то да неке предмете нисмо млого волели због тежине!  Намигивање ), него некога су више привлачили историјски предмети, док су га "смарали" философски, неко је више волео етичке, патролошке,... Нешто слично убеђен сам да је случај понекад и са ђацима, тако да морамо да се трудимо да "миксујемо" градиво, јер богословље има (за онога "ко има уши да чује"!) за сваког понешто! (Те у том смислу и при прављењу будућег плана и програма препорука да се и на ово обрати пажња! <Ако уопште овај форум посећују људи који су у тој причи!?  Смешко >)


Хоћу рећи, главни проблем веронауке је методолологија часа. Са добром методологијом, прилагођеном узрасту и интересовањима ученика, са квалитетним тезама, није потребна стална надахнутост, већ њу ће стоврити ученици својим питањима, разоговором и енергијом.
Колико пута сам, па ево и данас у школи посматрао час грађанског, где (Боже опрости) са 1/8 снаге, а пратећи сценарио радионице из грађанског професор направи одличан час!
Е овде се са једне стране у глобалу деф. слажем, но са друге стране ћу да ставим ипак пред све нас један мали упитник!  Зеленко Шта ћу - морам!  Зеленко
Слагање нема потребе да "објашњавам"!  Зеленко тако да ћу се задржати само на оном упитнику!
Као прво из личног искуства - праксе. Када сам кретао са радом, ја све "по ПеСу" што би рекли војници - спремио припреме од А до Ш, лекције лепо и логички изведене (тачно се сећам и дан данас између осталог две лекције за 2-3 часа: на основу чега можемо да верујемо у ауторитет и казивање Св.Писма, а друго на основу чега верујемо и да кажем можемо да тврдимо да је Христос васкрсао). Кад дођох на час а ја шта ћу - више гледам да испратим своје припреме него на сам час и "сморих" све живо, па самим тим и самога себе!  Љутко Постепено укапирах проблем, стекох мало слободе и рутине, те пређох на стављање само основних цртица за одређену тему, први час (па и сваки наредни) ми додатно откривао нека специфична питања и решења које теоретски нисам укапирао, те бих тиме допуњавао следећи час и оно што је мени лично било важно (опет не изгубимо из вида и наше различитости као личности!) - том спремношћу (и остављеним местом у трајању часа!) за импровизацију имао сам могућности да у складу са расположењем на часу усклађујем причу, а не да  час униформишем по мери моје припремљене приче (тј.припреме на папиру)! Друга ствар, у већини случајева управо кроз тај систем могао сам да у причу апсорбујем и нека њихова тотално карактеристична питања, а друго постепено ми је то створило читав систем рада, где имам велике могућности да они мени постављају брдо квалитетних питања када и ако имају (то је тако непредвидљива "непозната" која зависи од часа до часа, од разреда до разреда,... да је то шоу живи!  Намигивање ), те да ми читави часови буду конципирани (испадне тако - не да ја на то рачунам!) само на основу њихових питања (која су у већини случајева тада стварно квалитетна или су пак нешто што их стварно мучи или збуњује, па шта ћу му ја!?  Намигивање), а за то баш и нема много припреме унапред. Оно што ми се свидело у читавом овом систему да им дозволим то брдо питања, је то што сам разумео да у том моменту њих то питање интересује и они ће одговор слушати "отворених уста", а када би исту ту тему и исту причу ставио за онај час када мени дође "по мом плану и програму" - најчешће се иста та прича не би дотакла (бар деф. не у тој мери!!) њиховог срца, него би понекад то испало рецимо нека придика (ако бисмо примера ради причали о неким гресима, о томе како би било добро да функционишу у неким ситуацијама,...) и натурање мишљења и "окова" на њих, те би још и са гардом прихватили ту причу! Тако да ја лично њихова питања најчешће прихватам као Божији сигнал да су спремни за поједине теме, питања, проблеме,...
Но деф. има тема које захтевају и мало озбиљнију припрему, па и брдо теза за лакше сналажење, неке податке,...
Толико из мог искустава - деф. материјал који треба дорађивати и брусити!  Намигивање

Него имам још неке "кечеве из рукава" на ову тему!  Зеленко
Рецимо држање проповеди. Видели сте и сами да неком свештенику добра проповед зависи од доброг предлошка, док код других управо главни адут је њихова непосредност (просто 2 типа, а друго и ствар праксе,...).
И последњи конкретан пример у вези са претходно реченим.
Ја јако волим владику Порфирија!  Смешко И сад рецимо био ја раније (пре него је постао и предавач на Богословском факултету) на скоро свакој трибини на којој је био у Београду (то је тада ипак било  релативно ређе) и тачно смо знали. Најчешће следећи случај. Прва четвртина/петина предавања некако, не знам како да опишем - као да се мало вуче - све је то више него сјајно што је рекао, али осећаш он се држи неке скице и он сам се још ослобађа пред конкретном публиком. Али зато када се ослободи, када осети конкретну публику, када као орао "прелети" скицу, па кад још крену и конкретна питања,... - Тада креће "лудило"!  Зеленко  Вл.Порфирије добија крила и његова беседа жари, пали и носи наша срца!  Смешко  Смешко  Смешко То је доживљај! То је беседа! Тачно она прича о уметницима! Тачно осетиш да је аутентичан виртуоз у том моменту стварања уметничког дела по надахнућу Божијем!  Смешко

Толико од мене - након подсећања на вл.Порфирија и његове трибине деф. остах без коментара - сад остаје само ћутање!  Намигивање Остају нам само и даље упитници и борбе на нашем путу. Јер када престанемо да постављамо те упитнике - уметник умире и наш час са њим!  Смешко

Велики поздрав и теби брате Предраже и "шира дружино форумашка"!!  Зеленко



ПС
Праштајте!!! Сад тек видех колико написах!  Тужан Рекох ја да ми смирење и краткоћа нису врлине!  Љутко
Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
Предраг Ђукнић
Глобални Модератор
Млађи катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 43


« Одговор #13 послато: Март 17, 2010, 12:19:01 »

не, не све си добро написао, поготово ове поенте са вл. Порфиријем и свештеницима.

Што се тиче методологије на тако нешто сам и мислио. Нешто што је систем који не ограничава већ подстиче...
Волео бих да причамо о томе, ал сад морам у школу (па припремам час)  хм!
али то је то, мислим да смо на истом трагу, само можда нисмо јасно формулисали.

наставићемо, поздрав!



Сачувана
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #14 послато: Март 17, 2010, 11:54:01 »

али то је то, мислим да смо на истом трагу, само можда нисмо јасно формулисали.

Па стандардна прича!  Зеленко
Једноставно кроз то надопуњавање, или боље речено заједничко размишљање (уместо да то радим сам у својој глави, као сигурнији пут - радимо то заједно!  Смешко ), међусобно и заједничко истраживање "шта се налази иза угла" реченог (те и иза специфично <лично> искориштене неке формулације) - надам се да ћемо надопуњавати једне друге са информацијама које нам могу бити од користи! - Више варијанти, разна лична искуства,... те на крају - к'о на извол'те!  Намигивање - нека свако бира шта му у ком моменту, са којим одељењем, за коју тему,... највише одговара, па нек се "игра" на свој аутентичан начин! (Јер моје лично мишљење, та аутентичност, искреност, у наступу се и тражи, одн. то је оно што ђаци и осете и за чиме жуде!  Смешко ) Одн. као када сликар слика, он при раду има у понуди више боја, више кистова,... и онда за дату слику у датом моменту процеса - прави специфичне (личне) комбинације!

ПС
Ја и моје "војно изражавање"!? Сад читам и видех да написах "по ПеСу", уместо "по Пе-Ес-у" ("по ПС-у" <Правилу Службе>)! Да ме сад чују моји "класићи"!?!  Зеленко

ПС 2
Везано за оно што рекох да се трудим да будем што флексибилнији у конципирању часа и због њихових питања, те због тема које на пар часова у појединим само одељењима отворе нека њихова питања - мени лично је неопходно (покушавао сам другачије у почетку и није ишло - био сам у тоталном хаосу!) - да водим детаљне (релативно) белешке о сваком одржаном часу у сваком одељењу где наводим тачно шта је рађено, уз бележење тих главних њихових питања које су постављали, те себи напоменем за следећи час ако сам им остао дужан неки одговор, завршетак одговора, исправку и сл.! Без тога, кажем, није ми никако ишло.
Тако да човек - хтео не хтео - од папирологије побећ' не може!?!   Зеленко
Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
Странице: [1]
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2009, Simple Machines | Српски превод: Јован Турањанин Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!