Православни катихета
Јануар 22, 2019, 03:53:58 *
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Вести: За повратак на сајт катихета кликните овде.
 
   Почетна   Помоћ Претрага Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2
  Штампај  
Аутор Тема: Прослава Светога Саве  (Прочитано 13163 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« послато: Јануар 25, 2010, 09:33:59 »

На овој теми ћемо постављати материјал (беседе, драмске текстове, песме, молитве...) који нам може користити за припрему прославе Светога Саве у школама.

Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #1 послато: Јануар 25, 2010, 09:35:02 »

Чин благосиљања кољива и славског колача

Свештеник стави на себе епитрахиљ и почиње:
Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова,
Амин.
Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас (трипут).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек иу векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас: Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше. Имена твог ради.
Господе, помилуј (трипут).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова, Амин.
Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатитсја имја Твоје, да придет Царствије Твоје, да будет воља Твоја јако на небеси и на земљи, хљеб наш насуштниј дажd нам днес и oстави нам долги нашја јакоже и ми остављајем должником нашим, и не воведи нас у искушеније, но избави нас от лукаваго.
[Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.]
Јер је твоје царство и сила и слава Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек у векове векова. Амин.
Тропар, глас 3: Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Слава и ниње:
Кондак, глас 8: Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов собшчника, Церков прослављајет тја људеј твојих преподобне: Но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твојими от всјаких нас бјед спасај, да зовем ти: Радујсја оче Саво, Богомудре.
После кондака окадивши кољиво, предложени хлеб и присутне, свештеник чита молитву кољива, затим благосиља колач три пута у виду крста, говорећи:
Господе Исусе Христе Боже наш, благослови овај хлеб и ово вино, јер си свет, свагда, сада и увек, иу векове векова.
Амин.
Затим узима колач, узноси га и говори:
Господе Боже наш, ово ти приносимо у славу и част светог (па се каже име светитеља који се слави), чијим молитвама прими, Свемилосрдни жртву ову у наднебесни твој жртвеник.

После тога реже колач са доње стране у виду крста, прелива га вином и окрећући га са присутнима.
Тропар, глас 7. Свјати мученици иже добрје страдалчествоваше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.
Тропар, глас 7. Слава Тебје Христе Боже, Апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед, Тројица Јединосушчнаја.
Тропар, глас 5. Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека, Восток имја Јему: Јегоже величајушче, Дјеву ублажајем.
Када ово отпева, свештеник са домаћином преломљује хлеб надвоје, онда саставља обе половине тако да лице колача буде споља и целивају га трипут, при чему свештеник говори:
Христос посреди нас!  [Христос међу нама!]
А домаћин одговара:
И јест и будет!  [И јесте, и биће!]
(Ово се ради трипут.)
Затим:
Глас 2. самогласан:
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу: Молитвами свјатаго Саве, Милостиве, очисти множество согрјешенији наших.
И ниње и присно и во вјек и вјеков. Амин: Молитвами Богородици, Милостиве, очисти множество согрјешенији наших.
Глас 6.
Помилуј нас Боже по велицјеј милости Твојеј и по множеству шчедрот Твојих очисти безаконија нашја.
Днес благодат Свјатаго Духа нас собра, и бси земше крест Твој глагољем: Благословен грјадиј во имја Господње, Осана во Вишњих.
[Слава Оцу и Сину и Светоме Духу: Молитва светог (каже се има светитеља који се слави) Милостиви, очисти мноштво сагрешења наших.
И сада и увек и у векове векова, Амин. Молитвама Богородице, Милостиви, очисти мноштво сагрешења наших.
Помилуј нас, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу доброте Своје очисти безакоња наша.
Благодат Светога Духа данас нас сабра, и сви узевши Крст твој говоримо: благословен који иде у име Господње, осана на висини.]
Затим следи јектенија:
Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо ти се, услиши и помилуј.
Господи помилуј. (три пута)
Још се молимо за ...
Господи помилуј. (три пута)
Још се молимо за најсветијег патријарха нашег Иринеја.
Господи помилуј. (три пута)
Још се молимо за ...
Господи помилуј. (три пута)
Још се молимо за школу ову и за све ... (тад свештеник изговори или прочита сва имена чланова породице свечара и ...), за милост, живот, мир, здравље и спасење њихово.
Господи помилуј. (три пута)
Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Амин.
« Последња измена: Јануар 25, 2010, 10:13:26 radomir marinkovic » Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #2 послато: Јануар 25, 2010, 09:42:10 »

Од Растка до Светог Саве

(текст је у прилогу)
Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #3 послато: Јануар 25, 2010, 09:50:20 »

U Trnovu gradu, usred zimske ciče
Službu služi Svetac iz ibarske Žiče.
Ogrnuo zlatnu, odeždu na pleća,
Na glavi mu mitra, treperi ko sveća.

Vojordanje poje, a voda se ledi,
Bugarski patrijarh, pokraj njega sedi.
Staračke mu usne, od hladnoće modre,
Ali sa njih sleću, ove reči bodre:

Počujte me braćo, poslednji i prvi
Po jeziku veri, mi smo jedne krvi.
Мi smo braća znajte, sestra nam je sloga,
Јer smo deca Hrista jednog istog Boga.

Reč bratstvo је lako svakome izreći
А kad se izgubi teško ga je steći.
Čuvajte ga kao vaša oka oba,
Тo vam je amanet sa Hristova groba.

To izreče pa krst umoči u vodu,
Podiže ga uvis i pevati poče
А svet mu uzvrati:
Amin, sveti oče!

U trnovu gradu (narodni napev) - Branislava Podrumac

http://www.youtube.com/watch?v=VrshPk0wps8&feature=player_embedded
Сачувана
Предраг Ђукнић
Глобални Модератор
Млађи катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 43


« Одговор #4 послато: Јануар 28, 2010, 12:30:09 »

Брате Радомире,
помаже Бог!
нека ти је срећна слава наша српска Свети Сава!
Како требује ти си поставио тему и дај Боже да се ми вероучитељи Београда подржимо!!!
Тако нам је време!
Можда многи немају компјутер, а можда су уздржани, али ово је једино место где можемо да слободно разговарамо и да слободно размењујемо идеје и предлоге!
Хвала Богу и светом Сави што ти јуначки доприносиш београдско-српском форуму вероучитеља!
Нек а ти је свети Сава у помоћи!
Драге колеге, у Богу браћо и сестре, како је било за светог Саву код Вас?
« Последња измена: Јануар 28, 2010, 10:26:19 Предраг Ђукнић » Сачувана
danijela koscal
Млађи катихета
*
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Поруке: 1


« Одговор #5 послато: Јануар 28, 2010, 12:08:58 »

 
   Помаже Бог!
Идеја је, заиста одлична!  Смешко
Радује ме, да видим, како друге колеге припремају Светосавску приредбу.

Ја сам протеклих година желела да видим како деца доживљабају Св. Саву, и зато сам у првом полугодишту обрађивала разне теме везане за његову личност (нпр. Моја молитва Св. Сави; Ја мислим да је Св. Сава...; Шта је светосавље;), а затим њихве одговоре, молитве и песме спајала у кратке рецитале. Чиними се да је на децу то оставило трага, зато што су рецитале знали и они који су говорили на приредби али и они који су их писали.
Ево једног примера од прошле године.

МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ



Драги гости, драги ђаци, учитељи наставници,
Послушајте данас децу, што молитву своју срећну,
Узнесоше Светом Сави, на данашњи дан преславни.


Јутрос ме је пробудила велећ моја мајка драга,
''Устај кћери моја, освиће нам српскога рода Свети Сава'.
Устала сам, обукла се, пошла радо,ево, амо,
Да заједно мили гости Светог Саву прославимо.


Послушајте данас, чујте, молиту и песме свете,
Што их деца написаше за будуће дане неке.


Драги оче, Света главо, молим ти се као дете,
Дај ми само да научим, да вежем ове пертле.


И ја ти се Саво молим, искрено из душе меке,
Подари ми мудрост, знање... скије, лопту и рекете.


Ја би брата, Свети Саво, да не будем више сама,
Доста ми је да сам увек, дежурна крива глава.


Малено сам ђаче, малено ми знање, тек сам упознала буквар и читање,
Ал' већ знам и ја за Светога Саву, и разумем лепо данашњу прославу.


Велики учитељ, просветитељ први,
Отварао Цркве, манатире, школе и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас славу слави, и с љубављу кличе Светитељу Сави.

Па му и ја кличем, иако сам мала,
Сетитељу Саво, слава ти и хала.


Свети Саво, хвала ти за све, за отворене школе, Цркве, храмове.
Ако можеш моли Бог, да нам мир и слогу да, за сва времена бдућа.
Да тебе није било читати не би знала,
И због тога ти још једном много хвала.




Данас широм белог свта,
Свугде где се српи збори,
''Ускликномо Светом Сави'',
Побожна се песма ори.
Данас свака српска кућа
Уз молитве Богу свете,
 Светом Сави свећу пали
И зелене венце плете.
Данас Срби сви и свуда,
Славе једну исту славу,
Прослављају светитеља
Свога Српског Светог Саву.
Сачувана
dusko maksimovic
Старији катихета
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 117


« Одговор #6 послато: Јануар 30, 2010, 08:41:27 »

Ево шаљем прошлогодишњи текст представе коју сам радио у мојој школи:

Од Растка до Светог Саве

Сценски приказ

Најављивање улога од стране читача, свако излази на сцену и благо се поклања
Монах Теодосије— (излази на сцену и гласно се  моли):
Пресвета Богородице, мајко света, чуварко Свете Горе Атонске, приведи ме Сину своме и Господу моме, да ме осени својом благодаћу и да ми просвети ум и срце, како бих могао да сагледам живот блаженога Саве, учитеља и просветитеља васцелога Српства; да га сагледам и запишем на поуку и назидање деце његове. Пречиста Богомајко, замоли сина свога да укрепи моју слабашну руку,
која је навикла на грубости, да изатка предивне шаре светога живота учитеља нам Свегога Саве; да извезе богатство његове душе која је по земљи ходала, а са Богом разговарала; да сакупи његове богомудре мисли које су шетале између земље Рашке и освећених вода јорданских, између гордога Византа и далеке Никеје. Помози, Богомајко, мени грешноме, да сложим мозаик његовог живота и рада и да га предам деци отачаства нашег као путоказ кроз векове.

(Монах прилази пулту за писање, прекрсти се, ставља гушчије перо у мастионицу са стране и почиње да пише)

РАСТКО У ДОМУ РОДИТЕЉСКОМ
ПРВИ ЧИТАЧ – (ово би могао да изговара и монах Теодосије) — (иза кулиса, гласно, разговетно, полако износи мисли монаха): (На сцени се појављују Стефан и Ана без деце) „Учитељ наш, богомудри Сава, бејаше син жупана великога Немање, господара српског, који самодржавно владаше свим српским земљама и Поморјем. Овај благочестиви и богобојажљиви муж, украсивши се правдом, милошћу и кротошћу, узе (Стефан прилази Ани и узима је за руку), по закону, себи за жену, по имену Ану( појављују се деца) и изродише синове и кћери и осветише их божанственим крштењем. А кад зађоше у године, гле, замолише Господа као некада Аврам и Сара и роди им се мушко дете (на сцену излази дете Растко са књигом у руци) и пошто и њега просветише божанским крштењем, наденуше му име Р а с т к о, који, заиста, много с Господом и у Господу порасте (Растко носи књигу која стоји на клавиру) Кад ојача дете, дадоше га да се учи светим књигама. А дете беше благообразно и весело душом и у учењу напредно, да се дивљаху разуму у детињем узрасту, да сви говораху (неколико гласова): „Ово ће дете бити неко ново знамење".
(На сцени остаје млади Растко, прилази клавиру и узима књигу...)
ДРУГИ ЧИТАЧ —наставља: “А младић, окусив од разума божанствених светих књига, чешће их прочитаваше и одатле примаше почетак премудрости — страх Божји и примаше божанствене љубави из дана у дан, налажући огањ на огањ ненаситом жељом..."
(Растко престаје да чита, подиже поглед к небу и са уздахом говори, Растко се обраћа Богу а родитељи су на сцени, по страни):   
РАСТКО: „Господе мој и Боже мој, како да објасним седим родитељима, а да не ожалостим душе њихове? Како да победим љубав њихову, којом ме привезаше за себе и отачаство наше, а да не погазим заповест твоју Господе коју даде оцима нашим: „Поштуј оца и матер своју да срећно и дуговечно поживиш на земљи!" Поштујем их, Господе, и волим. За једну њихову реч — која је слађа од меда; за осмех њихов благи — који је топлији од даха пролећног, за сузу радосницу, Господе, у оку мајке — која је светлија од сунца, све бих учинио... Али, како…
 
им рећи,           Како им објаснити, да сам свезан и заробљен и Твојом Божанском љубављу, Господе, коју нађох у Твом рв          светом Јеванђељу? Како им рећи да ме чудесна светлост Твоје љубави, Христе, привуче и спали ми млађан                крила, те да се више не могу вратити њима?!
Знам да ми желе добро! Хоће да ме ожене, хоће да ми дају област на управу и да ме тиме узвисе над свима вршњацима мојим!... Знам! Али, ја бих, Учитељу мој и Господе, да се узвисим духом до небеских висина, да се просветлим светлошћу Твојом божанском, да се домогнем благодати Твоје коју даде светима Твојим... Тамо је срце моје, тамо су мисли моје! Са сцене одлазе Стефан Немања и Ана
(Поновно прилази Растко пулту, крсти се и у себи чита...) ПРВИ ЧИТАЧ — (као и раније, кад Растко почне да чита): „Кад уђе у седамнаесту годину, узрасте богомдани младић, непрестано жељаше и мишљаше како би и на КОЈИ начин избегао свет, како да се одвоји од свих и да прионе ка Господу...                                                     

крај првог дела

                                     ДРУГИ ДЕО
РА С Т К О РАЗГОВАРА СА СВЕТОГОРЦИМА
Теодосије излази први на сцену, а за њим иде и Растко
ДРУГИ ЧИТАЧ: Дању и ноћу, без предаха, монах Теодосије шара неуморном руком по пергаменту, а књига сваког јутра све већа и већа. (Растко и монах Теодосије на сцени)
Монах Теодосије: — „Богомудри младићу, то је прича о Светој Гори Атонској и о испосницима у њој и бројним монасима који се тамо подвизаваху и преко молитве с Богом разговараху! На Атосу постоје велелепни храмови у којима се даноноћно поје и слави Бог. Монаси су учени и умом својим уздигоше се до највиших тајни сазнања! Монах Теодосије узима перо и пише до тренутка када се појављују Стефан Немања и Ана
Растко — “Господе мој, помози ми сада, ако сам на правом путу? Научих из Твога Јеванђеља да си Ти Пут, истина и живот"! Ево, желим да кренем Твојим путем, да бих спознао истину и стекао живот вечни! Помози ми, Спаситељу мој! Ти знаш срца људи, Ти знаш шта нам је потребно и пре  молитве наше... (на сцени се појављују Стефан и Ана и 2 монаха са Атоса) Ено их монаси из Свете Горе код оца мога. Дошли су јер знају да је он готов увек да притекне у помоћ када су у питању храмови светогорски, када треба да помогне Цркву Твоју.
         А један од њих говори нашим језиком... Дошао је, вели, у Свету Гору из далеке Москве... Доћи ће к         мени и чуваће тајну моју! Доћи ће … обећао је! (Застаје и ослушкује) Ето га! ... Он је...!
(Долази монах светогорац, и Растко прилази руци, а овај га цецива у чело): овде одлазе са сцене Стефан Немања, Ана и руски монах 2.
Растко — Благослови, оче, мене грешнога!
Руски монах 1: Бог те благословио, дете моје!
ДРУГИ ЧИТАЧ излази на сцену — (док они шапућу): — Исприча му све о монашком животу, о заједничком живљењу по манастирима и пештерама. Све му исприча тачно, јер калуђер беше зналац свега и беше од Бога послан. А младић саслуша све о животу калуђерском и о старању према Богу, о добрим његовим делима, па му се душа отвори и, одахнув мало, рече старцу:
Растко — „Видим, оче, да је Бог, који зна све послао твоју светост да утеши мене грешна. Ево утеши се срце моје и душа се моја овесели неисказаном радошћу! Сада разумех оно чему сам вечито жудео! Блажени они који се удостојише таквога живота. Не смем да останем овде ни један дан, да се моја душа не лати овога света. Не знам ни пут, па бих залутао, а и отац би ме, јер му је могуће, стигао и вратио. Тиме бих себе осрамотио, а оца ожалостио!”
Руски монах 1 — „О пресветли, жудна је љубав родитељска, нераскидива је веза природна, а слатко је живљење с браћом својом. Али и Владика Христос заповеда да се све ово презре, да се узме крст на раме и иде за њим. Угледајући се на његова страдања, све се то лако подноси и доноси истинску славу и поуздану част!
Растко — „0 оче свети, као што родна земља прима семе, тако душа моја и срце примају речи које чујем”.
Руски монах 1 — „Видим, чедо, да ти је душа дубоко зашла у Божју љубав, него се пожури да извршиш своју добру жељу, да не би како сејач зла посејао кукољ у срце твоје... Ја ћу те, с Божјом помоћу, спровести до Свете Горе, камо желиш отићи, само нека буде спреман коњ и за мене, како бисмо могли одбећи од оца твога.”
Растко — (Према небу) — „Хвала ти, Господе, што ми срце увери овим старцем.”
(Растко се обраћа  монаху): — “Оче, да си Богом благословен, што укрепи душу моју.” (Одлазе заједно). На сцени се појављују Стефан Немања, Ана, а Растко им прилази
ПРВИ ЧИТАЧ излази на сцену — (Као и раније) — „Испуњен великом радошћу отиде родитељима својим да би измолио отпуст. Запроси од њих благослов и рече:
РАСТКО: „Господари моји, рекоше ми да у планини има много звериња. Благословите ме да идем у лов са пријатељима благородним. Ако задоцнимо, не љутите се на нас, јер чух да онде има много јелена".
СТЕФАН НЕМАЊА: “Бог те благословио у лову сине”
АНА: “и немој дуго остати, треба се одморити за сутра.” 
ДРУГИ ЧИТАЧ излази на сцену: А не знађаху да он неће да лови јелене, него хоће извору живота, Христу, да њиме напоји душу своју, распаљену огњем жарке љубави његове.

Крај другога дела

ТРЕЋИ ДЕО
Р А С Т К О ПРЕД МАНАСТИРСКОМ КАПИЈОМ

На сцени се прво појављују деца, затим излази Стефан, па Ана
Стефан Немања: “Где ли је Растко, у лову није, до сада би се вратио?
АНА: ”А нема ни светогорских монаха! Да није отишао са њима?
Стефан Немања: “Позовите војводу!” Деца одлазе по војводу и појављује се војвода на сцени
СТЕФАН НЕМАЊА: „Иди до Свете Горе и врати нам сина. Знаш колика је болест љубав према деци, огањ који увек гори и који се никад неће угасити ... Ако се пожуриш, стигнеш и вратиш ми сина, те тако утешиш срце моје, а матери ослободиш душу од смрти, обдарићу те многим благом."
Војвода: “Владару, што си заповедио биће и учињено. Вратићу ти твога сина, а нашег господара да управља хумском облашћу.”
ПРВИ ЧИТАЧ: ”А божанствени младић Растко, ношен великом љубављу Христовом, хиташе да дорасте до Горе Атонске. Умор и неспавање заваравао је молитвама, глад и жеђ разгонио жељом да угледа позлаћене куполе светиња атонских, а страх од очеве потере се губио пред радошћу да ће му се испунити жеља младог му срца.
ДРУГИ ЧИТАЧ: ”Уморан од пута стиже пред капију манастира, застаде и прекрсти се па целива довратак, (Растко баца ранац)
Растко — „Хвала ти, Господе, што испуни срце моје радошћу великом! Хвала ти, свети Пантелејмоне, што си умолио Спаситеља нашег да, ево, могу да се поклоним светињама светогорским. Хвала ти, о Богомајко, чуварко Свете Горе, што ме Син твој, а Бог мој, приведе к Теби да ме, о Мајко света, сачуваш за живот вечни”. (крсти се и љуби довратак, а затим лупа звекиром, читач лупа да би се чуло у сали)
руски монах 2 (не види се на сцени): „Ко удара тако позно, у дубини ноћног мира на капији затвореног светогорског манастира?
Растко: „Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата, седи оци калуђери, отвор'те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.
хор:     
Зашкрипаше тешка врата, и над њима сова прну и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. И на прагу храма светог, где се Божје име слави, са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, и угледа чудећи се, безазлено, босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо." Векови су прохујали од чудесне оне ноћи, векови су прохујали и многи ће јоште проћи, ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Р а с т к о, син Немањин, Свети Сава.
ПРВИ ЧИТАЧ — на сцени су војвода са војницима Растко и један монах (војници се појављују по први пут и износе 3 столице на сцену) А пратња владара Немање стиже у Св. Пантелејмон и застаде младића још непострижена. Обрадова се војвода радошћу великом и заборави на толики трудни даноноћни пут. А Растко се стиђаше да погледа у очи благороднике, што се њега ради потрудише да дођу у туђу и далеку земљу. И нареди војвода стражу да будно мотри на младића, па кад се мало одморе да крену пут отачаства.
РАСТКО: „Ако би хтео, могао би ме оставити на миру; а знам кад се вратиш, да можеш, како си моћан, умирити ми господина, оца мог... Остави ме, Бога ради, да учиним оно ради чега дођох."
ВОЈВОДА: „Не, господине мој, не почињи слузи твојему такве молбе, које ми није лако испунити. Јер, господар мој, а отац твој, сматрајући ме за верна, посла ме за то. Уз то, да смо тебе, господина мога, нашли у калуђерском лику, како бисмо се оправдали? А пошто је Богу било у вољи да се догоди онако како желе родитељи твоји, ко сам ја да тако што и помислим. Боље би ми било да и не идем оцу твоме. Зато те молим, остави се таквих мисли и пођи са нама, да угасиш пламен туге родитељима твојим... Ако ли, пак, што противно помишљаш и нећеш са нама да пођеш, принудићеш ме, тешко мени, на
оно што ми није лако ни изрећи, а то је да те вежем и на силу поведем, јер такву заповест од оца твога примих".                                                               

Крај трећег дела


ЧЕТВРТИ ДЕО
МОНАШЕЊЕ РАСТКОВО

ДРУГИ ЧИТАЧ — Виде младић да је војвода неумољив и да му је тврда вера према свом господару и чувши да хоће и на силу да га поведу и да нема никог који ће да га избави од беде, помоли се у себи Богу и рече:
РАСТКО: „Нека буде воља Господња" — па весело загрли војводу “поћи ћу са вама сутра кући родитељима мојим”. 
Руски монах 2 прилази Растку и одлазе сви заједно на други део сцене: “Време је за молитву, идемо у цркву, на богослужење”.
У цркви су два монаха, војвода са војницима и Растко
ДРУГИ ЧИТАЧ: У цркви се служило дубоко у ноћ. Појање се продужи и читало се много пута по заповести, док сви они, и који сеђаху, и они младићи који чуваху стражу, и војвода, не заспаше у заборав, од путнога труда и од гозбеног весеља. Чим божанствени младић бодра ока осети да су заспали, отиде од њих, и заветова се Господу, па благословив се од старца, одликована свештеничким чином, одоше до капеле, и затворивши се,  захвали Богу речима:
 Растко:„Узносим те, Господе, што си ме примио". (Клања се и љуби му руку, прима благослов) — Руски монах 1: „Бог те благословио, чедо". (и крсти се).
Руски монах 1 — (У епитрахиљу и фелону):овде руски монах облачи Растку мантију
Благословен Бог наш, сада увек и у векове векова Растко: Амин.
   Руски монах 1:Господу се помолимо Растко: Господе помилуј
САВА:— Хвала ти, Господе, ти испуни жељу срца мога...
(Војвода и благородници пробудише се и љутито се обратише монасима):
ВОЈВОДА: “Каква је ово неправда и срамота од вас, часни оци? Стидећи се лика вашег били смо према вама кротки и човекољубиви! Уграбисте од оца сина, чиме изложисте оца и матер самртноме плачу, а нас великом труду. А сада сакристе господина нашег. Хоћете ли да нам се ругате? Мислите да тражимо ваздуха, а не господина нашег? Сада ће вам главе полетети! Реците где сакристе господина нашег?”
САВА— “Како се не бојите Бога? Зар је лепо нападати људе у манастиру? Шта вам зло учинише? Ако, пак, мене тражите, ево мене где сам! А вас, драги моји, молим да не тужите и не жалите, већ треба Богу да захвалите што ме је удостојио монашког лика који сам одувек желео! Зато узмите моју познату вам хаљину и власи с главе моје, па се вратите мирно кућама својим, а ове знаке дајте родитељима мојим и браћи мојој како би поверовали да сте ме жива нашли и то као калуђера с Божјом благодаћу, а Сава је моје име! ... (Баца хаљину и власи косе преко зида).
ПРВИ ЧИТАЧ излази на сцену стоји иза монаха Саве, лево од њега — Узе војвода и благородници хаљине његове и власи његове и испросивши молитву и благослов од њега, плачући и јецајући отидоше кућама својим. Отидоше господару своме да кажу да нема више Растка, Растко је постао С а в а, да је син
 

оставио оца и матер своју и принео себе Христу и вечном животу...
ДРУГИ ЧИТАЧ излази на сцену и стоји иза монаха Саве, десно од њега  Из те родитељске туге и жалости, из те љутње и страха војводиног, из те љубави према Христу и вечном животу, израсте, браћо, учитељ наш и просветитељ, предводитељ и градитељ, промислитељ и утешитељ, заштититељ и молитељ, израсте чудесни горостас, оба читача у глас: Свети Сава, „дика и понос словенског народа".

Крај сценског приказа

Улоге: 2 читача, монах Теодосије, Стефан Немања, Ана, деца (једно мушко и једно женско дете), Растко, руски монах 1, руски монах 2, војвода и 2 војника, … … 2 шаптача (на обе стране иза сцене)
Потребно:  3 мантије, Библија, икона (може и она на зиду), 2 мача за војнике, перо за писање, две велике бројанице,  по могућности костими за Стефана Немању, Ану, војводу, војнике и Растка.
Сачувана
dusko maksimovic
Старији катихета
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 117


« Одговор #7 послато: Јануар 30, 2010, 08:47:34 »

А ово је текст који сам користио ове године за представу и још је боље прихваћен од прошлогодишњег:

СВЕТИ САВА КАО МИРОТВОРАЦ

ПРВИ ДЕО

(читач 1 и читач 2, Сава, слуга, Стефан Првовенчани и Вукан, рецитатор 1 и 2 и хор)
Сава се моли на сцени
ЧИТАЧ 1: “Вечери једне, док је Свети Сава био на молитви, дође му уморни гласник из Рашке. Знао је да је вест хитна, јер не сачекаше да сконча разговор са Господом. Тек што рече Сава …
САВА:“Опрости нам, Господе, грешнима.” – слуга се појављује на сцени и рече:
СЛУГА ИЗ СРБИЈЕ: “Господара ми Рашке, књига. Речено ми је да је предам што скорије иноку Сави, тамо где га нађем!”
САВА: “Добро, добро, синко! Зар је хитно да си морао… “
СЛУГА ИЗ СРБИЈЕ: “Прехитно је, часни оче. Господар Стефан ми је казао… “
САВА:  “Добро, де прочитај!”
СЛУГА ИЗ СРБИЈЕ (чита са свитка): “Кир Стефан, Божјом милошћу велики жупан Рашке, богомудром иноку Сави на Атосу! Оче благослови! Велика невоља у земљи отачаства ти: брат устаде на мене и подели народ. На све стране крв, свађа, глад и помор! Похитај што пре са часним моштима родитеља нашег, док има још кога да мириш! И да нам непријатељи не поробе отачаство!”
САВА се моли наглас: “О Господе, молитвама Пречисте Твоје Матере, која зна невоље нас грешних људи, притекни у помоћ отачаству моме! Уклони погибли, укроти силнике овога света, смири духове гордости и посеј мир Твојом Рашком, на земљи као што је на небу!”
Сава прилази пулту, и пише пером на пергаменту - ово може и да чита са папира: ”Молим се за вас дању и ноћу и ускоро ћу се помолити у задужбини родитеља нашег – у Студеници! Бојте се Бога и клетве родитељске!”
ЧИТАЧ 2: “Одјезди гласник пут Рашке, а инок Сава, молећи се у себи, отпоче да се припрема за повратак у отачаство … “
САВА: ”Услиши Господе, молитву моју! Благослови пут наш далеки! Излиј, Господе, благодат своју на народ Рашке и благослови га на векове векова!”  Сава одлази са сцене, а рецитатор излази на сцену
РЕЦИТАТОР 1  “Чудна поворка крете из Хиландара. Напред икона Пресвете Богородице.
Затим, у позлаћеним одеждама, два чувара освећене водице, којом ће да кропе коначишта уз пут.
Па ђакони са кадионицама тешким.
За њима монаси, витки као прут, врсни певачи погребних стихира.
Између два коња, кивот са моштима светог Симеона!
Ни после смрти старцу нема мира. Као да је чуо света звона са далеке Студенице.
За ковчегом Сава смерни, на лицу му бол неизмерни. А на уснама тиха песма упућена Цару Славе!”
ХОР: “АМИН, АМИН, АМИН, НЕКА ТАКО БУДЕ!”   
На сцени Сава, Доротеј, Стефан и Вукан
ЧИТАЧ 1: “Певало се тако до отачке груде, певало, кадило и кропило водом. На граници Рашке поворка застаде.
Певање стихира закратко престаде. Велики жупан Стефан пратњу дочека и многи одличници заједно са њим. Паде ничице благодарни син и целива свете мошти.”
Стефан пада на колена пред моштима
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: ”Оче свети, опрости својој деци, што покретосмо земни ти прах! Молитвама својим Пречистој притеци и помоћ измоли и не остави нас никада. Док си ти са нама, биће земљи мира, слоге и напретка! Сећам се тешкоћа и твога почетка да поставиш темеље отачаству своме. Кунем се Богом и моштима твојим и овом грудом на којој сад стојим, да ћемо чувати твој завет! И да ће за нас чути свет.”   Стефан узима мошти!!!
ХОР: “Услиши Господе речи ове, умири горде синове земље Рашке!”
САВА: ”Браћо моја, децо свеколика светог Симеона што пред вама лежи. Где је завет што оцу дадосте? Где је љубав, мир и слога? Зар се не бојите казне живог Бога кад тако ниско падосте? Брат на брата устаде, деца очеве изневерише, поља ваша братском крвљу посејасте! Љубав мржња замени; мир се повуче пред ратом; слога се прогони братом који на брата вади мач! Ево носим оца у његов дом, у Студеницу белу! И молим браћу сву, Рашку целу, велможе велике и мале, молим и заклињем Богом живим и моштима родитеља свог. Оставите неслогу, мржњу, рат и свађу.”   
ХОР: “Тако вам помогао Бог!”
РЕЦИТАТОР 2
“Да су ми речи Јована Златоустог, а мудрост библијског Соломона, па да вам испричам дочек светог Симеона у Старом Влаху и Студеници. Белела се Студеница у даљини, сијала се на висини као невеста! А народ притискао по долини да се ни студена вода не види. Певање свето као да нестаде у жагору који се небу диже. Ишло се полако, све ближе и ближе ка белој Студеници!”
ВУКАН: “Браћо моја, тако ми неба, поздрав такав уши не чуше: Свети Симеоне, ти си нас бранио, Оче свети ти си нас хранио од свих зала овога света! Чувај децу своју и за њих се Богу моли!”
ЧИТАЧ 2: “Храму Студеничком стигоше у време заласка сунца. Торжество беше дошло до врхунца кад кир Стефану приђе Вукан да очево свето тело прихвати. Свети Сава одједном схвати да је дошао тренутак да браћу измири над моштима светим!”
САВА: ”Синовима Божијим назваће се они који мир граде! И ви, браћо моја, миротворци будите; Над очевим телом светим, Богом живим заклињем вас; Пакленом вам казном претим и подсећам гордост вашу: …”   
ХОР: “У СЛОЗИ ЈЕ САМО СПАС!”
Стефан и Вукан се мире и грле.
САВА: “Људије моји и братије, запевајмо. И тиме Богу хвалу дајмо. Боже мој, молитвама светог Симеона Рашку чувај и сохрани! Од свакога зла одбрани!”
ХОР: “У слози и миру нама лежи спас!”                                     
Овде иде хор са песмом или солиста са песмом!     
Крај првог дела
ДРУГИ ДЕО
(читач 1 и читач 2, старац Доротеј, Сава, војник, Добромир Стрез, рецитатор и хор)

Ако имамо ученика који свира неки инструмент било би лепо да на сцени свира док читач на сцени изговара - Сава и народ и деца са женама  на сцени, а  читач је на сцени испред Саве и деце са женама
ЧИТАЧ 1: “Смирила се деца њена и Рашка поче да напредује. Зеленела су се поља и долине, таласала се злаћана раж на ветру, руменели се богати плодови на воћњацима. Зарђаше мачеви у корицама и панцири по шаторима, а ковачи предахнуше. Богати трговци крстарили су путевима Рашке слободно и нудили свилу и украсе.”
ЧИТАЧ 2: ”И процвета Рашка вером, љубављу, надом и сваким добром под небом! Али непријатељи Рашке нису мировали. Богатство и мир покренуше завист, а она се изроди у жељу да се све то омете. Међу првима се јави одметник Стрез на Истоку и угрози мир народни…” 
Са сцене се повлаче деца и народ, а Сава остаје а читач излази на сцену
овде се Сави на сцени придружује старац Доротеј
ЧИТАЧ 1: “ Сава се спрема на пут.
Сава и Доротеј крећу ка излазу са сцене али не излазе са сцене, а пре тога, узима Сава са клавира крст и јеванђеље
Узео је са собом старца Доротеја и оружје задену уз скут: крст и јеванђеље. На пут кретоше једне недеље после свете Литургије. Гредили су знаним стазама и уз пут свраћали  и људе помагали. Али свој главни циљ нису одлагали и ускоро, у смирај дана, испречи се испред њих пољана војске пуна! (окренути ка споредном излазу) Свети мало застаде да се одмори и да мисли прибере.”
На сцени се појављује војник
СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Идем ја, оче, да извидим чија је војска и да видим хоће ли нас примити?”
САВА: “Не оче часни! Ови часи касни нису за самце. Поћи ћемо заједно, а овај лепи до примиће и нас!” ВОЈНИК: “Залутали сте свети људи, оним путем крените. А ако икада крст мачем замените ја ћу вас пропустити!”
САВА: “Нама ћеш ипак допустити да посетимо господара твог. Упознао сам га оног дана када је долазио у Рас. Носим му поздраве брата мог кир Стефана рашког жупана.”
ЧИТАЧ 2: “Док су тако говорили већ се пронесе глас до главног шатора. Доглавници похиташе скоро да и не питаше, већ их одмах допратише Добромиру Стрезу. А он их дочека на улазу и, пошто целива крст, уведе их у свој шатор.”
ХОР: ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ 3 пута а онда хор пева неку песму, а на сцени се сви опустише, поседаше и почеше са хором да се радују,                       
на сцени су Сава, Добромир, Доротеј и два војника, Сава искористи прилику па рече
САВА: “Децо Божија и моја браћо, кад год сам могао ја сам навраћао у логор љутих ратника. И увек сам те грубе људе, свикнуте на муку, лако одводио у Божанску луку и откривао у њима боголику душу и чисто срце! Ево и сада и да вас и не питам, свакоме од вас у очима читам братску љубав и Христову веру! Зашто да се крвимо? Зашто да се убијамо? Зашто мајке наше у црно да завијамо? Зар да нам деца у срцу носе мржњу?”
СТРЕЗ: “Доста је било! Вратите се у земљу Рашку, док још можете.”
(узима мач, потеже ка Сави, а Сава се крстом заклања)
САВА: “У име Бога, нудим ти оно што немаш, стекао си богатство и сам знаш. Мачем си изборио храброст и славу; песма ти помиње име. На твоју реч војници даће и главу! Шта ћеш више од тога? А ако послушаш Бога и место рата мир прихватиш одмах ћеш да схватиш да мир у срцу, на земљи мир доноси, а преко мира Царство Небеско се ствара.”
ХОР: “Подај Господе”
СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Господе, децу твоју спаси свих зала света овога. Научи их да поштују Тебе, јединога Бога, и мир твој да светом проносе. Учини, Господе, да се поносе што су људи!”
ЧИТАЧ 1: “И Сава крете према излазу. А када беше крај Стреза близу осени га крстом врх чела. И оде својим путем! До рата, ипак, не дође. Тек што неколико дана прође, далеко се глас пронесе – одметник Стрез је мртав! Обрадова се народ сав и опет оружје одложи.“
ХОР: “Слава Теби, Боже наш, слава Теби!” (тихо и свечано, док рецитатор изговара)
 РЕЦИТАТОР 1: “А Свети Сава се опет заложи, те у народу темеље положи за духовно просвећење, при манастирима школе отвори и децу окупи у њима. Тако показа свима путеве духа и душе. А деца наук његов чуше и ставише га у срце своје. Та блага душе и данас стоје у књигама староставним, у манастирима нашим славним; одсликана су на фрескама, уписана су на иконама. Записани су у старим свескама Божијег закона. Одјекују у звуку звона, уписана су у срцима милиона свих који у Бога верују.” овај део за рецитатора може се избацити
Овде иде хор са песмом или солиста са песмом!

Крај другог дела









ТРЕЋИ ДЕО
(читач 1 и читач 2, Сава, слуга, старац Доротеј, краљ угарски, војници – 2)
СЛУГА: “Знам да ћу опечалити душу ти и срце, али отачаство блаженог нам родитеља Симеона и наше, у опасности је. Непријатељи са севера устају на нас и хоће да нас поробе. Ускори молитве и ум свој и заштити све нас од погибли.”
САВА: “Опет напуштам мир свој! Зови оца Доротеја да се отиснемо у немир света овога, ако уз Божију помоћ успемо да га смиримо.” Слуга одлази, а на сцени су два војника, Сава и старац  Доротеј – војници нападају Саву и старца ружним речима:
ВОЈНИК 1: (подругљиво) “Види, види, ко нам долази, црнорисци!”
ВОЈНИК 2: ”Којим поводом у наше крајеве, где вам место није?”
САВА: “Часни војници, драга браћо наша, чему такви разговори и ми смо војници Христа Спаситеља, оклоп је наш наша вера тврда, а крст је снага што помера брда, и укроти љута лава ...”  На сцени се појављује краљ угарски, око врата има златан крст
КРАЉ УГАРСКИ: “Ви сте уходе рашког жупана, вешто се скривате под монашком ризом?”
САВА: “Уходе јесмо од млађаних дана, Христа Спаситеља, небеског цара!”
КРАЉ УГАРСКИ: “И ми смо Христови … (маши се руком за крст на грудима) Зашто не идете неверним људима да и они чују за распетог Христа?”
САВА: “И ви сте Христови? … Сме ли, онда, брат на брата да завојшти?”
КРАЉ УГАРСКИ: “Врати се, назад и жупану јави да смо пријатељи суседних Рашана. А то што смо баш ових дана покренули војску до граница ваши' не треба никако Рашане да плаши! То је само вежба витезова!”
САВА: “А уходе ваше што их жупан нађе под оружјем у Рашкој држави … ?”
КРАЉ УГАРСКИ: “И ви сте уходе, не рекох ли прво …”
САВА: ”Ако је оружје ово часно дрво онда смо уходе! Ово је поздрав брата ми Стефана, великог жупана земље Рашке. Све је написао и ништа не крије, само жели мир .. “
КРАЉ УГАРСКИ: “ Ваљда моли?”
САВА: “Зар пријатеље треба молити? Зар се хришћанина треба бојати? Зар се не можемо договорити? Није ли нам Спаситељ показао како треба друге служити и људе волети?”  Плану краљ и све растера покретима руку
СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Господе неба и земље, ти који знаш помисли наше; и читаш срца људи! Милостив буди и учини чудо! Смири силнике ове, да не гину лудо! Мир твој даруј твојој деци…” ЧИТАЧ: “И чудо се деси! Отворише се небеса и паде страшан лед. (овде би било добро да се пусти звук грмљавине и кише, ..) И докле је допирао људски глед белела се широка поља! Од војске ни трага. Врати се у земљу своју!” САВА: “Господе, нека и даље, буде воља твоја, на векове векова!” ХВАЛА БОГУ – ЗА МИЛОСТ – ШТО ДАДЕ!
ХОР                                                                      Крај трећег дела
ЧЕТВРТИ ДЕО
(читач 1 и читач 2, Сава, старац Доротеј, сеоски свештеник, дете, младић и мештани, рецитарор 1 и рецитатор 2 и хор)

На сцени су Сава и Доротеј, Сава се моли и не примећује Доротеја, а чим га примети обрати му се
САВА: “Знам свој завет, кренућу у Свету земљу чим се мало одморим и припремим за пут.”
Оче, за који дан кренућу у Свету земљу да се поклоним светињама где је Господ мој својим божанским ногама ходао. Оставићу тебе за пастира ове задужбине, блажене памети родитеља ми светог Симеона, који ће те крепити и водити док се ја не вратим.”
СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Учитељу, нисам хтео да те узнемиравам на молитви, и не предадох ти књигу протојереја Јакова. Рече да је хитно!”
Свети Сава отвори свитак, обухвати га погледом и рече: 
САВА: “Прочитај шта пише!“
СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: (баци поглед на свитак па рече) “О, Боже мој, опет мораш да одложиш пут! Раниловићи из Радочела, опет не мирују. Како се не боје Бога? Зар су пречули речи и твоје и речи свога свештеника. Грехота је допустити да се распадне једна од најјачих задруга, а на страну то да може преко свађе да дође и веће зло!”
ЧИТАЧ 1:  “Истог тренутка кренуо је Сава на пут, али не у Свету земљу, већ пут Радочела, у Раниловиће, да још једном покуша да их измири.”
РЕЦИТАТОР 1: “Ходи Свети уском стазом прешао је плитким газом Студеницу! Брише руком знојно чело, избегава стење врело, а све једно ишкекује, ослушкује. Нема песме жетелачке! Нема смеха девојачког! Нема уре младалачке! А како је некад било у задрузи Раниловића?
РЕЦИТАТОР 2: “Пуна кућа младих тића: људи, жена, девојака. А још више мира, слоге и љубави међу њима. Па кад крене сложна младост, кад их сколи радна радост, пуца коса у рукама, пршти ужад у мукама; мотика им по рамену цвили, а секира режи у планини; блеје стада по цвећу ливада, риче бујна јунад млада, па одлеже по целој долини, а надасве песма жетелачка, смех и шала младалачка …
ХОР: (да се хор насмеје и да се соло отпева народна песма – Јечам жела ….)
САВА: “Само да ми дух не плане! Молим ти се Боже мој! Лепом речи све се лечи: гордост, завист, злоћа свака, свађа љута, мржња свакојака.”
СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Помаже Бог, оче!”
САВА: “Бог ти помогао!”
СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Добро нам дошао, оче, у ово неваљало време! Окрепи се водом хладном са извора.”
САВА: “Нећу ништа окусити, нека добро знаду, док не видим оно што ми срце жуди: мир, слога и љубав, то је моја храна, то је храна нама Богом дана! Ко ту храну згази, трпеће довека, таквоме бићу нигде нема лека под небеским сводом …”
СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Браћо моја, не часите часом, похитајте док је Свети овде, да вас мири, да вас благослови; похитајте да како не оде, да са вама свађа не остане. Да вас клетва тиме не достигне!”
(овде прилазе мештани Раниловића – женско дете, 2 жене и младић)
САВА: “Децо моја, Бог вас благословио и нека вас спасе свакојаких зала што их  живот носи.”
Дете му прилази, помилује га по глави и рече:
СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Све нас Господ створи да будемо људи и његова деца; да се волимо, да се помажемо, да никад ружну реч не кажемо; да један другога слушамо, а сви млађи старије. И да никад  и не покушамо да слажемо! Децо моја, све што кажемо као да смо рекли пред Богом. Зато вас овде сад заклињем слогом, од првог до последњег, све вас: запамтите и чувајте ко зеницу ока речи ове:
 ХОР: “У СЛОЗИ ЈЕ СПАС!” 
САВА: “Можеш ли да сломиш овај прутић, дете?”
ДЕТЕ: “Могу, оче!”
сломи дете прутић, обрете се Сава и лево и десно и сакупи му још седам прутића, направи сноп и рече САВА:”Покушај сада да и ово сломиш!”
трудило се дете и покушавало али није успело па рече:
САВА:”Можда је детиња снага још малена?
Дођи де, синко, и окушај срећу; можда ћеш ти моћи, имаш снагу већу?” 
Сави прилази младић  потруди се и он, али без успеха
САВА: “Бог нас, децо, мудрим створи, и разумом све обдари. Видели сте где је снага, и схватите, децо, драга, не смете се гложити, морате се сложити, као и ових седам прутова! Тад вас нико неће моћи сломити! Тад вас нико неће моћи преварити! Загрлите један другог (овде сви излазе на сцену и грле једни друге); брат нек љуби брата свог. Само тада чуваће вас, штитиће вас, драги Бог.”
Људи се изгрлише и помирише, а ХОР: СЛАВА ГОСПОДУ ЗА СВЕ!

КОСТИМИ: Стефан и краљ угарски – исти костим; Вукан и Добромир Стрез – исти костим; 2 војника; слуга; 3 мештанина; женско дете и младић – из КУД-а – 6 костима); Сава, старац Доротеј и сеоски свештеник – 3 мантије;

УЛОГЕ: читач 1, читач 2, рецитатор 1, рецитатор 2, Сава, старац Доротеј, слуга и сеоски свештеник – једна улога; Стефан и краљ угарски – једна улога; Вукан и Добромир – једна улога; 2 војника – један је младић у четвртом делу, а други је мештанин у четвртом делу, женско дете, 2 жене – мештанке и 2 шаптача - УКУПНО 16 ђака.

РЕКВИЗИТИ: пергамент - свитак, кутија за накит – да изгледа старо и да је велика – за кивот; мач, дрвени крст и јеванђеље, велики метални крст око врата, 8 прутића. 

Наравно, увек може нешто да се дода и да се одузме ... текст треба прилагодити и растеретити Савину улогу, где год да може, пребацити да говори старац Доротеј или слуга ... (то сам урадио ове године) ...
Сачувана
Предраг Ђукнић
Глобални Модератор
Млађи катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 43


« Одговор #8 послато: Јануар 31, 2010, 03:51:02 »

Сад ћемо све да ставимо у одељак ваннаставне активности! Јел се слажете? са потписом аутора и напоменом да је то средња школа.
Сачувана
dusko maksimovic
Старији катихета
***
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 117


« Одговор #9 послато: Фебруар 01, 2010, 04:16:49 »

Ok! Naravno! Autor je Dušan Kašić (taj tekst sam našao u nekom crkvenom časopisu iz 1981. god. i podelio da se radi dve godine, pošto bi iz jednog dela trajalo previše dugo) ... neke detalje sam izbacio, tj. prilagodio đačkoj predstavi u školi ... Смешко
Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #10 послато: Фебруар 01, 2010, 09:29:58 »

Слике са прославе у Седмој београдској гимназији:

http://www.sedmagimnazija.com/index.php?option=com_phocagallery&view=category&id=5:2010-02-01-19-12-17&Itemid=5

Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #11 послато: Фебруар 20, 2011, 08:41:33 »

2011

http://sedmagimnazija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=62:2011-02-20-19-25-45&catid=8:2009-10-07-19-31-26&Itemid=8

Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #12 послато: Јануар 25, 2012, 09:55:52 »

Slavski tropari u prilogu.
Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #13 послато: Јануар 25, 2012, 09:59:52 »

Tropar Svetom Savi.
Сачувана
radomir marinkovic
Глобални Модератор
Старији катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 185



WWW
« Одговор #14 послато: Јануар 26, 2012, 09:57:54 »

Срећна вам Слава, Срби!  Смешко
Сачувана
Странице: [1] 2
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2009, Simple Machines | Српски превод: Јован Турањанин Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!