Православни катихета
Јун 19, 2019, 02:51:02 *
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Вести: За повратак на сајт катихета кликните овде.
 
   Почетна   Помоћ Претрага Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Христова прича о талентима и "људи пчелице" ("пројекат" за сада још у току)  (Прочитано 9096 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« послато: Март 30, 2010, 07:00:32 »


    Друштво вероучитељско, форумашко,  Смешко
    Имам један проблем/недоумицу, па ми треба ваша помоћ, а после размишљам, можда успут и још некоме идеја буде занимљива.

 
    Прошле недеље сам са појединим четвртим разредима разговарао о Христовој причи о талентима. Током часа сам дошао до тога да сам кренуо и појединачно да их питам који су то њихови таленти за које треба да се старају и сл., и тада су ме затекли и растужили огромни упитници у њиховим збуњеним очима, одн. растужило ме практично суочавање са причом о несигурности адолесцената, те њихово већином неумеће да препознају своје таленте којима могу да послуже ближњима, за које су одговорни пред Богом да их развијају, своје квалитете,...!  Плачко

    То је био разлог зашто сам на овонедељном часу урадио следеће.
    Прво сам им поделио папире и као увод испричао ону причу старца Пајсија (у мом издању књиге „Сузе за свет“ тај део се налази на стр.93  Смешко ) о „људима пчелама“ и „људима мувама“. Потом сам им рекао да ће њихов данашњи задатак бити да на делу буду "људи пчеле", одн. да требају за сваког појединачно из разреда (ко иде на верску) да (пронађу и) напишу његове таленте, вештине, врлине, квалитете, шта је то што га у његовим очима чини непоновљивим-драгим, због чега воле да су у њиховој близини,... У почетку су се збунили, било је мало кукњаве појединаца  Намигивање , али Богу хвала до краја су се покренули и кренуло је.
    Што се овога тиче, мислим да је пред Богом и ово већ сјајно, јер их је подстакло да се запитају и потруде да загребу (макар овако на брзину) испод површине и покушају да виде ко је тај други, с обзиром да је најлакше наћи мане и сл. Такође, за мене лично који управо читам те радове - ово је неизмеран њихов дар, да кроз њихове очи откријем тотално непознат свет тих малих Цврчкова и њихових дарова, лепота,...!  Смешко Смешко Смешко Одушевило ме ово "отварање мојих очију"!  Смешко Смешко Смешко

    Међутим, за евентуално даље развијање читаве ове приче, појављује се проблем/питање!
    Наиме, читав овај „пројекат“ није моја идеја, већ сам релативно скоро (пре годину-две?) прочитао негде ("баксуз" не могу да се сетим где на то наиђох, о ком се чланку у световним или црквеним новинама ради? <Ако се неко сети нека ми јави!!>) како неки бивши ђак (сада већ као одрастао човек) прича како им је као ђацима пред крај школе (основне, средње?) разредна или учитељица дала задатак да напишу за сваког из одељења шта он то лепо поседује, те је она касније исецкала те папириће (или су пак у старту за сваку особу добили посебан комад папира?) и касније им свима поделила у коверти коментаре који се односе на њих! (Ово по сећању написах – прича ме дирнула, те ми се срж урезала, ал нијансе заборавих. Тужан Ја лично сада ђацима кажем да полеђину папира оставе празну и да када заврше писање о једној личности – направе мало места и то подвуку, па тек испод прелазе на следећу особу <да бих могао касније то да исечем>.) Прича се даље наставља како је тај човек читав живот чувао те папириће и колико је био захвалан наставници због тога јер му је све то пуно значило за његов даљи развој личности.

     Мене је читава прича и идеја одушевила, међутим, до краја ме је забринула та варијанта имања пред собом само врлина, а не и слабости, те сам ипак читаву идеју одложио у страну.
     Но сада када их видех са тим збуњеним очима и док грицкају усне, одн. кад осетих њихову несигурност, ипак кренух са читавом причом, али се питање које ме збуњује ипак задржало.

    Шта мислите, да ли им то до краја ипак поделити - мишљења (лепа!) о њима њихових другара, или се пак задржати на овоме позитивном ефекту - да су били подстакнути да у другарима потраже и сагледају врлине,...?

    Конкретно имам два разлога за ово питање:
       1) Због могућег подстицања гордости (једнострана слика – само врлине,...). С обзиром да сам имао и имам - жешћих проблема са гордошћу, те сам добро испекао на својој кожи школу колико је гордост велики проблем – понекад имам вероватно и проблем да у том сад страху – видим утваре, фатаморгане, када је овај грех у питању, те нисам сигуран у којој мери се та опасност и овде крије? Не бих желео да у најбољој намери до краја учиним нешто педагошки (хришћанско-педагошки!) погубно!  Молим? (Тренутна солуција о којој размишљам по овом питању је да им у коверту поред коментара њихових другара, додам и откуцан свој мали пропратни текст о томе како су то њихови квалитети виђени очима њихових другара, али о којима морају и даље да размишљају, одн. нема опуштања него то морају и даље да развијају и негују како их не би изгубили, а са друге стране, да не изгубе из вида да сви ми поред врлина имамо и мане, грехе са којима морамо константно да се боримо и сл.,...?)
       2) С обзиром да им нисам рекао шта ће бити до краја са тим текстом који су писали (када ме неко и питао чувао сам то као тајну), управо да би искрено писали а не да би се додворавали један другоме, улагивали и сл. – поставља се питање, колико је ОК да то што су написали - тек тако (без претходног договора са њима, одн. њиховог одобрења) дам осталима (на које се односи конкретан део текста)?

Велики поздрав свима и ко је у могућности да ми одговори – био бих му веома захвалан на његовом мишљењу и помоћи!!  Смешко

« Последња измена: Март 30, 2010, 07:01:56 Бамби » Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
Душица Стојковић
Модератор
Катихета
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Поруке: 51


« Одговор #1 послато: Март 30, 2010, 08:03:59 »

Астерије, пријатељу,

Имала сам сличан проблрм као ти. Наиме, дала сам ученицима да напишу задатак на тему ''Гладан бејах и нахранисте ме...'' где је требало да искажу неки свој подвиг. Ту је било самохвале колико хоћеш. Због тога сам наредним генерацијама тему модификовала: ''Гладан бејах и нахранише ме'' где је ваљало да пишу о примању доброчинства. Можда је најбоље да разговарају и о једном и о другом. Танка је линија између гордости свести да је потребно чинити добро. Може се овде говорити и о закопавању таланата, односно о нечињењу и тиме подстицати свест да то није хришћански. Тако је, по мом искуству, најбоље комбиновати теме. Ето тако.
Сачувана
perica obradovic
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 74



« Одговор #2 послато: Април 08, 2010, 02:01:11 »

А да пробаш и са манама/гресима?

Има једна добра и проста фора - да се не зада задатак да се само набрајају мане, него да се са њима суочи и да се проба да се оне реше. На тај начин се развија свест о греху као проблему заједнице, туђем греху као уједно и мом проблему, и о одговорности сваког члана Цркве за другога.

Конкретно, нпр. ја бих дао да други задатак (после твог, нпр. следећег часа) буде и да се за свакога напише шта је то погрешно у његовом начину живота, што га спречава да се оствари и буде прави човек и прави хришћанин, што га одваја од других и нарушава љубав или га лишава љубави ближњега, и како да то поправи у свом животу. Тако некако...  Намигивање

Све ово би требало уводно поткрепити неким текстом о смирењу, и то не само општем тексту, него неком анегдотом, нечим из нечијег живота, где би се јасно уочила поука, што је погодно и за оне који нису на лични и егзистенцијални начин развили апстрактно мишљење (а овога увек фали...). Зашто? Да би им задатак био јаснији, тј. за чим конкретно трагају међу нечијим недостацима.

...
На тај начин би се анулирала евентуална гордост и спустило на земљу таквог.
Опет, нисам сигуран шта је за кога појединачно боље. Многима фали самопоуздања, па им је само похвала лековита, док друге треба спуштати на земљу. Бог ће га знати како све то извести... Ја се трудим да, уз Божију помоћ, другачије причам са сваким учеником, према процени шта му је у том тренутку потребно, али то су опет опасне воде.  Неодлучан
Сачувана

Бити хришћанин значи бити аутентичан човек, а Христов...
Бамби
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 69



« Одговор #3 послато: Април 08, 2010, 03:03:20 »

Опет, нисам сигуран шта је за кога појединачно боље. Многима фали самопоуздања, па им је само похвала лековита, док друге треба спуштати на земљу. Бог ће га знати како све то извести...

Са овим се већ деф. слажем, док са опцијом да други набрајају туђе мане, баш и не знам - за то се већ јако плашим!?  Молим? Често и ти које треба "спуштати" (са чим се деф. слажем - али да би било продуктивно - као што и сам рече: пажљиво и врло промућурно!), у суштини су у себи још како несигурни,...! А ђаци кад крену да се прозивају буде "крваво" по некога ко није припремљен да чује.  Плачко
Евентуално, када већ помену - да ли покушати да свако за себе нађе по неку ману која га ломи и "спушта"!?
Знаш, то да једни за друге траже мане, јако лако од конструктивне добронамерне критике може прећи у нехришћанско осуђивање. (?) Сви смо тога свесни и код нас самих - како лако умемо да склизнемо по том питању са "пута живота" на "пут смрти" (за себе и другога)... А све из "најбоље намере".

Што кажеш: "то су опасне воде"!  Љутко Но, када се налазим на "клацкалици" и бирам шта му је мање зло, ја лично (по својој краткој памети) бих ипак прескочио варијанту да једни другима траже мане. Гледам и по себи када ми моји пријатељи са факултета, још како потковани, након искрене и  крајње добронамерне приче са осмехом (јер су му снагом дорасли!) умеју да кажу: "Тешко ономе коме ти будеш духовник!" !?!?  Плачко А просто најчешће се не ради о томе да сам нешто лоше рекао (мада надасве Бог зна!) - него просто нисам био хришћански тактичан, него неискусно искрено што би народ рекао: "из неба па у ребра"!  Љутко А где су они тек са својим неодмереностима, па питање у којој мери спремни и на добронамерност, а што је још најгоре - ја их најчешће не познајем довољно као неки њихови другари да бих умео да реално коригујем нечије изнесено мишљење! ... ?

Ипак, лако је могуће да је у питању просто моје неумеће да их - што си поменуо - на специфичан начин припремим за читаву причу, те да се у оквиру таквог једног контекста превладају и избегну те "клизавице" на жељеном путу за подстицај за развиће ка боголиким личностима!?!  Молим? - Деф. тема за даље размишљање! ...

Фуф. Неодлучан  Човече, овде требаш бити и духовник пре духовништва (коме ниси дорастао!)!?!   Тужан

Но, апсолутно си у праву да морају некако сагледати и своје пропусте, јер само на тај начин ће и увиђање својих квалитета бити на "стабилним ногама"! Те што "мудро збори"  Намигивање и наша сестра:
Тако је, по мом искуству, најбоље комбиновати теме.
тј. - деф. треба наћи неки одговарајући "против-тег" са којим ће ово све изаћи на добро!
Још једном: "Фуф!"   Неодлучан

--------------
Тако да браћо и сестре: И даље помагајте!!! 
/Ку-ку!, Ле-ле!! Намигивање
« Последња измена: Април 08, 2010, 03:14:51 Бамби » Сачувана

„Љубав је једини ваздух који сам удисао, и осмех једини језик који на свету разумем.“ 
                                                                                                                     - Мирослав Мика Антић
perica obradovic
Катихета
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 74



« Одговор #4 послато: Април 08, 2010, 03:30:50 »

Тачно.
Једна ограда. Ја то радим са децом коју добро познајем и за коју знам да имају поверења у мене, а најважније од свега, са љубављу коју не могу да не примете. Тако да... на моју је одговорност и у складу са мојим личним приступом деци и врстом односа коју градим. Она (та која имају са мном изграђени однос) то виде и није им проблем да отрпе критику, која је увек конструктивна, са понуђеним излазом и решењем, никад у форми казне (ма ког типа, интелектуалног, моралног, емотивног) и увек је јасно да је пријатељска. Без тог предумишљаја не започињем критику и без те поенте не завршавам. КО НИЈЕ ВИЧАН, НЕКА СЕ НЕ УПУШТА У ТО.

Има још једна фора.
Навођење скала врлина, где је смирење једнако мудрости и налази се на врху скале, изнад неких светски опште признатих врлина. Па опет примери из живота овога и онога човека. Најбоље савременика.
Све то може да се уради заједно, и пре и после твог задатка, па да се евентуално упореде резултати. Онда може да се уради евалуација у форми опште статистике, која не би наводила конкретне ученике у резултатима, већ само које врлине су највише цењене, и која (статистика) би се представила целом одељењу, а посебни папирићи у тајности да се поделе самим ученицима, па нек мисле и упоређују.

Имаш пуно опција, па се играј  Смешко
Сачувана

Бити хришћанин значи бити аутентичан човек, а Христов...
Странице: [1]
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2009, Simple Machines | Српски превод: Јован Турањанин Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!